Broj ljudi koji se javljaju psihijatrima od početka epidemije koronavirusa u Srbiji povećan je u poređenju sa prethodnim periodom i u državnim i u privatnim ordinacijama, kažu stručnjaci za N1. Poruka na dan prevencije samoubistava – pričajte sa svojim najbližima i obavezno saslušajte ljude iz svog okruženja koji imaju probleme.
U Srbiji godišnje 1.500 ljudi izvrši samoubistvo, a pitanje koje se postavlja je da li će se ta statistika pogoršati u godini koju obeležavaju korona i karantin.
Gosti „Novog dana“ bili su psihijatri iz državnih i privatnih psihijatrijskih klinika, pomoćnica direktorke klinike „Laza Lazarević“ Tatjana Subotić i dr Aleksandar Misojčić iz privatne ordinacije „Reč“, koji se slažu u oceni da je korona donela nove izazove u oblasti psihijatrije u Srbiji.
„Imajući u vidu koji broj ljudi poremetio psihofizičku ravnotežu, činjenica je da imamao više ljudi i u privatnim ordinacijama“, kaže Misojčić i dodaje da su najveći strahovi sa kojima se njegovi pacijenti suočavaju – onaj vezan za ekonomsku situaciju i mišljenje da ovaj momenat nije bio najveći pik ekonomske krize, već da će ona tek doći. Drugi strah je vezan za neizvesnost „da neću preneti virus na nekoga dragog, pogotovo na starije članove porodice“, koji je jači od toga da će se osoba sama razboleti i završiti na respiratoru.
„Ta dva straha su najčešća, a korona je verovatno najčešće izgovorena reč u psihijatrijskim ordinacijama – i ako se razvodimo, razvodimo se u doba korone, i ako imamo nesanicu imamo je zbog korone…“, kaže Misojčić i dodaje da većina pacijenata kada dođe u ordinaciju počinje rečenicom: „Ne znam koliko je sve ovo što se dešava uticalo na moj problem, ali…“
Upitan da li se zaista razvodimo i ne spavamo zbog korone, da li smo se udebljali zbog korone, on kaže da nam ustvari treba alibi da je to sve zbog korone, a da li je ona uzrok zavisi od toga kako se branimo.
„Ona jeste postala deo nas i svi govorimo najuniverzalniju rečenicu: ‘Ovo što nam se dešava, a svi različito definišemo to što nam se dešava“, istakao je Misojčić.
Na pitanje da li postoji korona stres sindrom, kaže da će odgovor tek dati buduće vreme jer se tek rade studije na tu temu, ali da je njegov utisak da je svako od nas preživeo novo iskustvo koje će ga preoblikovati.
„Bilo bi čudo da prolazimo kroz period pandemije a da ništa ne osećamo, normalno je da se potresemo kada čujemo loše vesti za nekog dragog i poznatog i u redu je da jedan deo dana mislimo o tome.
Nemoguće je da budemo imuni, ali važno je da ne gubimo opštu funkcionalnost, da imamo godišnje odmore, da radimo“, rekao je doktor.
Upitan šta nas tek očekuje na jesen koja je sama po sebi teška i depresivna, on ističe da se moramo adaptirati jer će „ovo izgleda da traje“.
„Moramo razviti životni stil koji predstavlja neki vid adaptacije“, rekao je Misojčić ali je naglasio da ne treba da se u potpunosti žrtvujemo i da je neophodno da zadržimo naš obrazac ponašanja.
„Ne možemo da utičemo na dužinu trajanja, hajde makar da utičemo na emocionalni doživljaj toga oko nas i zadržimo stil života koji nam je prihvatljiv da bi bili funkcionalni“.
Šta je onda u redu da osećamo, a šta je znak upozorenja?
Znak upozorenja, kaže doktor, je postojanje simptoma u kontinuitetu – osećaj knedle u grlu, nedostatak vazduha, znojenje dlanova…, ali ne ako nam se to dešava jedan dan jednu noć ne možemo da zaspimo, već ako to stranje traje.
Važno je, dodaje, razgovarati i sa drugim ljudima i ne oslanjati se na svoju procenu o svom psihičkom stanju.
Dr Misojčić, kada se govori o suicidu, ne očekuje da će broj slučajeva biti mnogo veći jer je suicid ozbiljna stvar i uglavnom je vezan za psihijatrijska oboljenja – pre svega za depresiju.
Ipak, očekuje još više posla u psihijatrijskim ordinacijama zbog strahova vezanih za koronu.
I dr Tatjana Subotić iz klinike „Laza Lazarević“ kaže da se za sada zna da je povećan broj ljudi koji se prvi put javaljaju psihijatru i da se to naziva prva psihotična epizoda.
Ona je ukazala da je u izradi studija da li je povećan broj samoubistava u doba korone.
Subotić je rekla i da je, od kada je nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistava otvorena 19. januara 2019. bilo skoro 8.000 poziva, da pozivaju ljudi iz cele Srbije, kao i da je više žena nego muškaraca jer su one spremnije da se obrate za pomoć.
Ona je naglasila da je na današnji dan – svetski dan prevencije samoubistava važno da se podigne svest da se samoubistvo može preveneirati i da preko 80 odsto onih koji izvrše siuicid daju neku vrstu upozorenja.
„Treba ih saslušati i svi možemo tu nešto da uradimo. Opšta preporuka je slušati, bez saveta i besmislenog ohrabrivanja jer oni koji su loše imaju neshvatljivu patnju…Nekada je dovoljan minut da spasimo ceo život“, naglasila je doktorka.