(Beta) – Posle otkrića da je predsednik SAD Džozef Bajden držao poverljive dokumente u privatnoj kancelariji i u garaži svoje kuće, imenovan je specijalni savetnik da ispita slučaj, nedugo nakon što je specijalni savetnik imenovan za istragu o tome kako je bivši predsednik Donald Tramp postupao s poverljivim materijalima po odlasku iz Bele kuće.
Između dva slučaja, međutim, postoje velike razlike koje bi mogle da imaju i pravne posledice, pišu svetski mediji a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Ministar pravde Merik Garland imenovao je u četvrtak specijalnog savetnika za istragu o postupanju s poverljivim dokumentima pronađenim u bivšoj kancelariji i u kući Bajdena u Delaveru, povećavajući ulog i potencijalne posledice slučajeva nacionalne bezbednosti u koje su umešani sadašnji predsednik i njegov prethodnik, ističe Vašington post.
Specijalni savetnik bi trebalo da ispita slučaj najmanje dva seta poverljivih materijala. Oko 10 dokumenata iz vremena kada je Bajden bio potpredsednik pronađeno je 2. novembra u Pen Bajden Centru za diplomatiju i globalno angažovanje u Vašingtonu, koji je Bajden pokrenuo po završetku potpredsedničkog mandata 2017.
Bajdenovi advokati su pronašli te dokumente i, kako kažu, odmah ih predali Nacionalnom arhivu koji je zadužen za čuvanje dokumenata iz Bele kuće. Predsednikovi pravni zastupnici su potom pretražili njegove domove u Vilmingtonu i Rehobot Biču u Delaveru. Bela kuća je saopštila da su dodatni poverljivi materijal pronađeni u Vilmingtonu – većina dokumenata je bila u garaži, dok je jedna stranica pronađena u susednoj prostoriji.
Ovo je drugi put u dva meseca da je Garland imenovao specijalnog savetnika za istragu o rukovanju poverljivim materijalima pronađenim u kući i kancelariji sadašnjeg ili bivšeg predsednika. U novembru je odredio iskusnog tužioca Džeka Smita da nadgleda krivičnu istragu o Trampovom postupanju s poverljivim dokumentima po odlasku iz Bele kuće.
Otkriće drugog seta poverljivih dokumenata u garaži povećava pritisak na Belu kuću, ocenjuje Fajnenšel tajms.
Pored pitanja o dokumentima i pitanja o brzini kojom je Bela kuća obelodanila njihovo postojanje predstavljaju značajnu pretnju za Bajdena, ističe britanski list, ukazujući da su predsednik i demokrate napadali njegovog prethodnika zbog neprikladnog postupanja s osetljivim državnim dokumentima na njegovom imanju Mar-a-Lago na Floridi.
Republikanci su brzo krenuli da kritikuju Bajdena zbog načina na koji je postupao s poverljivim dokumentima i žalili se na dvostruke standarde u načinu na koji je on tretiran u poređenju s Trampom. Bajden je optužio svog rivala prošle godine da je bio „neodgovoran“ u rukovanju materijalom u Mar-a-Lagu.
Sam Bajden je na pitanje zašto je držao poverljive dokumente u garaži pored svog sportskog automobila „Korveta“ rekao da će uskoro više reći u slučaju i u šali dodao: „Usput, moja Korveta je u zaključanoj garaži… nije da stoji na ulici.“
Postavljanje specijalnog savetnika intenziviraće fokus na Bajednove postupke po završetku njegovog potpredsedničkog mandata 2017, dok pojačava pritisak na Belu kuću, ocenjuje Volstrit džurnal.
Poslanici obe stranke u Kongresu takođe su tražili detalje o otkrivanju dokumenata, dok se i Tramp pridružio republikancima u optuživanju Bajdena za licemerje po pitanju postupanja s poverljivim dokumentima.
Hurov rad biće sličan radu drugog specijalnog savetnika Džeka Smita koji vodi istragu o potencijalno lošem rukovanju poverljivim dokumentima i drugim stvarima u vezi s bivšim predsednikom Trampom.
Otkrića da su poverljivi dokumenti pronađeni u Bajdenovoj privatnoj kancelariji i garaži njegove rezidencije, podstakla su poređenja s Trampovim držanjem osetljivih vladinih dokumenata na njegovom imanju na Floridi, ukazuje Njujork tajms uz ocenu da postoje velike razlike između dva slučaja.
Na osnovnom nivou, oba uključuju zvanične dokumente s oznakama poverljivo posle kraja mandata. Prema američkom zakonu, dokumenti iz Bele kuće bi trebalo da idu u Nacionalni arhiv i privatni građani uglavnom nemaju ovlašćenje da drže poverljive dokumente, dok propisi nalažu da se takav materijal bezbedno čuva.
Ipak, ističe list, dostupne informacije sugerišu da postoje značajne razlike u načinu na koji su dokumenti izašli na videlo, u njihovom obimu i, što je najvažnije, kako su Tramp i Bajden reagovali.
Tramp i njegovi saradnici su se mesecima odupirali pokušajima vlade da vrati dokumente iz Bele kuće, dok su Bajdenovi advokati sami prijavili problem, a Bela kuća kaže da je u potpunosti sarađivala.
Te razlike imaju značajne pravne implikacije, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da je jedno od pitanja da li je neprikladno postupanje s državnim tajnama namerno, pošto je po Zakonu o špijunaži, krivično delo ako neko, bez ovlašćenja namerno zadrži dokumente s tajnama nacionalne bezbednosti i ne odgovori na zahtev službeniku koji ima pravo da ih preuzme.
Postoje razlike i u količini spornih dokumenata. Dok je u Bajdenovom slučaju administracija navela da je pronađen mali broj dokumenata, u Trampovom je nekoliko stotina vladinih dokumenata označenih kao poverljivi zajedno s hiljadama dokumenata bez takve oznake i fotografija završilo u njegovom klubu i rezidenciji na Floridi.
I način na koji su problemi s poverljivim dokumentima izašli na videlo su veoma drugačiji. U Trampovom slučaju Nacionalni arhiv je u proleće 2021. shvatio da nedostaju istorijski važni dokumenti i tražio od Trampa da ih vrati. Služba je na kraju uzela 15 kutija i otkrila da su u njima dokumenti s oznakama poverljivo, da bi Ministarstvo pravde došlo do dodatnih dokumenata pretresom rezidencije.
S druge strane, u Bajdenovom slučaju, prema saopštenju Bele kuće, Nacionalni arhiv nije tražio nedostajuće dokumente, već su ih predsednikovi advokati otkrili 2. novembra kada su se pakovali da bi napustili kancelariju u Pen Bajden centru i potom to prijavili Nacionalnom arhivu. Bajdenov tim je naknadno pretražio još dva mesta i pronašao poverljive dokumente u garaži u njegovom domu u Vilmingtonu.
Tagovi
