Poverenica: „Otvaranje predmeta povodom optužbi protiv Palme prilika da se pokaže neselektivna pravda…“

„Otvaranje predmeta u tužilaštvu povodom optužbi protiv Dragana Markovića Palme za navodno podvođenje maloletnica je prilika da se na delu pokaže vladavina prava i neselektivna pravda“, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, a prenosi N1.

Janković je rekla kako smatra da u ovom slučaju nema mesta „senzacionalizmu“, bez obzira što se radi o javnoj ličnosti.

„Od naših reakcija u bilo kom ovakvom slučaju zavisi buduće poverenje u institucije i da li će se žene ohrabriti“, rekla je Janković.

Poverenica je dodala da je „najbitnije da se suzdržimo od senzacionalizma i politizacije” i da je neophodno da institucije deluju efikasno i brzo.

Na pitanje da li je očekivala da tužilaštvo pozove žrtve i svedoke i ponudi im zaštitu, Janković kaže da ne treba prejudicirati šta će tužilac da uradi i da se „ne zna šta će biti potezi tužioca danas, sutra, prekosutra“.

Optužbe protiv predsednika Skupštine Opštine Jagodine Dragana Markovića Palme javno je iznela potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, a Marković ih je porekao i naveo da se 400 žena iz tog grada javilo da doborovljno tuži Tepić.

Upitana o toj tvrdnji Dragana Markovića Palme, Janković kaže da ne zna odakle Markoviću podatak koji je izneo, niti čime su te žene motivisane, ali ponavlja da ne treba da bude politizacije.

„Od mene, još jednom, puna podrška ženama da prijave svaku vrstu nasilja i sva nedozvoljena ponašanja“, rekla je ona.

U medijima bez pozitivnih priča o manjinama

Poverenica je govorila i o analizi prisustva govora mržnje u medijima, koja je urađena zajedno sa Savetom Evrope uz podršku Evropske unije.

To istraživanje, urađeno prošle godine, konstatovalo je „indirektan govor mržnje“ i senzacionalistički pristup, rekla je ona.

Prema njenim rečima, pozitivni tekstovi i objave su mnogo ređi o grupama koje su najčešće izložene govoru mržnje, a to su LGBT zajednica, Romi, ponekad Albanci i Hrvati, migranti, ponekad osobe sa invaliditetom i žene.

Kaže da su žene retko na naslovnim stranama osim a ko se ne radi o osobi na poziciji moći, „kao da su žene rezervisane samo za neke marginalije koje su nebitne“, i dodaje da se mnogi političari odlučuju da daju seksističke izjave.

Upitana o zastupljenosti žena u Vladi Srbije, kaže da nije ni trebalo očekivati da način na koji se žene posmatraju u društvu bude promenjen zašto što ih ima više na pozicijama.

„Nije ni očekivano da sav teret izmene političke kulture i obrazaca ponašanja bude na tih 11 ili 12 žena“, kaže ona.

Dodaje da su od početka rada institucije poverenice za ravnopravnost žalbe žena najčešće „kad se radi o diskriminaciji na radnom mestu i na osnovu pola“, i to u vezi sa zapošljavanjem.

Poslodavci su se „izveštili“ pa ne postavljaju pitanja da li planirate porodicu i koji vam je bračni status, već se diskriminacija često ogleda u nemogućnosti napredovanja ili sporijem napredovanju, rekla je ona.