Na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, održanoj 25. marta tekuće godine, za zamenicu Poverenika za informacije od javnog značaja izabrana je Sanja Unković. Šta to konkretno znači za kancelariju Poverenika?
Izbor Sanje Unković za zamenicu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka oličnosti za službu Poverenika uopšte, ali i za mene lično, znači neprocenjivo mnogo.
Posle više od godinu dana funkcionisanja bez ijednog (od moguća dva, koliko propisuju relevantni zakoni) zamenika, a skoro četiri godine bez zamenika za oblast zaštite podataka o ličnosti, kao nezavistan i samostalan državni organ, Poverenik je konačno došao u jednu normalnu situaciju koja mu omogućava da sve funkcioniše i kada je poverenik, usled dužeg odsustva (npr. zbog bolesti ili drugih razloga) sprečen da obavlja svoju funkciju.
Situacija uzrokovana stanjem sa bolešću KOVID-19 pokazala je da je veoma otežano funkcionisati kada postoji samo jedan ovlašćeni potpisnik svih odluka i drugih akata koji se donose u službi Poverenika a kojih ima po više hiljada godišnje. Izborom zamenice taj problem je u značajnoj meri rešen.
Ovo je posebno važno ako se zna da broj predmeta po kojima postupa Poverenik iz godine u godinu raste, što je za posledicu imalo i povećanje organizacionih, kadrovskih i tehničkih kapaciteta Poverenika, te da to jedna osoba, bez obzira koliko se trudila, teško može da pokrije.
Takođe, počela je primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je propisao mnoga nova ovlašćenja i nove nadležnosti Poverenika upravo u oblasti zaštite podataka o ličnosti, tako da se izbor zamenika za ovu oblast ljudskih prava prosto nametnuo kao neophodan i hitan.
Da li će ingerencije između gospođe Unković i vas biti podeljene, odnosno da li ćete preuzeti više sektor informacija od javnog značaja, a gospođa Unković zaštitu podataka o ličnosti, budući da je bila deo Sektora za nadzor koji se bavi zaštitom podataka o ličnosti?
Da. Ingerencije između mene i zamenice će, što je prirodno, biti podeljene s obzirom na činjenicu da je ona izabrana za zamenika Poverenika za oblast zaštite podataka o ličnosti, što je inače njena uža specijalnost, pošto je više od deset godina, kao ovlašćeno lice Poverenika, obavljala veoma odgovoran posao inspekcijskog nadzora u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Sa druge strane, kako mesto zamenika Poverenika za oblast slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja još nije popunjeno, svakako ću se ja baviti više tom oblašću, ali to ni u kom slučaju ne znači da ću biti isključen iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, naprotiv.
Narodnoj skupštini ste 22. marta podneli izveštaj o radu za prethodnu godinu. Koji su najveći izazovi sa kojima se susretala kancelarija Poverenika u 2020. godini? Da li ste vaši saradnici i Vi nailazili na neke prepreke kada je reč o ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti?
Kao i svake godine, i ove godine u zakonom propisanom roku podneo sam Narodnoj skupštini Godišnji izveštaj o radu Poverenika i njegove službe, odnosno o stanju ljudskih prava čija zaštita je u nadležnosti Poverenika.
Najveći izazov sa kojim smo se susreli u 2020. godini je svakako bio kako zaštita oba ljudska prava koja štiti Poverenik, i pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, u situaciji izazvanoj pandemijom bolesti KOVID-19, a posebno za vreme trajanja proglašenog vanrednog stanja. Uprkos tome, što je to za nas bila jedna potpuno nova, neočekivana i neuobičajena situacija, opšti je utisak da smo se dobro snašli u tim novonastalim okolnostima i da su pomenuta ljudska prava, u maksimalnoj meri, koliko je to bilo moguće, bila zaštićena.
Kada govorimo o pandemiji izazvanoj bolesti KOVID-19, takođe moram da napomenem da smo u saradnji sa Projektom za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) organizovali Forum o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pod nazivom Dostupnost informacija u doba KOVID-19 pandemije. Kroz lično iskustvo, iskustvo zemalja iz regiona i članova kriznog štaba predstavili smoizazove i iskustva u primeni prava na pristup informacijama od javnog značaja tokom pandemije.
Što se tiče ostalih prepreka uostvarivanju navedenih prava mogu konstatovati da su to one iste prepreke koje su bile zapažene i u prethodnim godinama, a to su u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja – neodgovarajući normativni okvir; faktička nemogućnost izricanja administrativne kazne organu vlasti koji ne postupi po rešenju Poverenika; ogroman procenat žalbi zbog apsolutnog nepostupanja organa vlasti, tzv. ćutanje uprave, po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja; sve veći broj slučajeva zloupotreba prava.
Kada je reč o oblasti zaštite podataka o ličnosti, to su neusaglašenost zakona koji se bave obradom podataka o ličnosti sa Zakonom o zaštiti podatka o ličnosti; nepotpunost normi Zakona o zaštiti podataka oličnosti, a posebno totalno odsustvo regulacije pojedinih, veoma značajnih, oblika obrade podataka o ličnosti, kao što su: obrada podataka putem video nadzora, obrada biometrijskih podatka i slićno; nedovoljna informisanost građana o njihovim pravima u odnosu na obradu njihovih podataka o ličnosti.
Takođe moram da napomenem da Poverenik u cilju upoznavanja sa pravima i obavezama iz oblasti zaštite podataka o ličnosti organizuje brojne obuke. Veliki broj uspešno sprovedenih obuka imali smo u saradnji sa USAID.
Koje su strategije za naredni period, načini da se eventualni nedostaci prevaziđu u budućnosti?
Načini da se nedostaci prevaziđu u budućnosti – u oblasti slobodnog pristupa informacija od javnog značaja – korenita promena zakona.
I u oblasti zaštite podataka o ličnosti – donošenje nove Strategije zaštite podatka o ličnosti koja odgovara sadašnjem trenutku, što bi bio važan početak za rešavanje problema u ovoj oblasti.
Svima nam je jasno da mladi provode najviše vremena u internet “zoni”, naročito kada su u pitanju društvene mreže. Šta vi mislite, gde vreba najveća opasnost po njih na internetu i šta biste ih posavetovali?
Najčešći oblici zloupotrebe dece (mladih) na internetu su: Pri korišćenju interneta su, uz sve njegove dobre i korisne strane, prisutne i neke opasnosti. Najčešće teškoće i opasnosti s kojima se mladi susreću su preplavljenost sadržajima i izloženost nasilju. Nasilje na internetu – preteće ili ucenjujuće poruke, uznemiravanje, vređanje, širenje neistina, objavljivanje privatnih podataka, montaže, seksualno uznemiravanje. Takva vrsta nasilja najviše se sprovodi na društvenoj mreži Fejsbuk.
Takođe, sve rašireniji oblici zloupotrebe mladih na internetu su: sajber kriminalne aktivnosti poput krađe identiteta i informacija, zatim sve raširenija dečija pedofilija, sajber maltretiranje, vršnjačko nasilje;
Opasnost korišćenja interneta ogleda se i u tome što socijalni sajtovi postaju njihov prvi prioritet, a ne ono što zaista jeste prioritet -škola, porodica i sport, prikazuju se onakvim kakvi nisu zaista, mladi ljudi mogu početi da upućuju vršnjacima poruke svakakvih sadržina, što može dovesti do loših situacija poput depresije i samoubilačkih misli, na neke tinejdžere je lako uticati da promene svoj fizički izgled tako što se upoređuju sa drugim osobama koje vide u medijima, mogu stvoriti zavisnost.
Kako zaštiti mlade?
Cilj je da naučimo da se kontrolišemo i sačuvamo na internetu.
Bitno je da se zna da gašenjem interneta ne nestaje ono što je učinjeno, mladi moraju da budu svesni posledica koje mogu da izazovu svojim ponašanjem i digitalnom svetu.
Nužno je uvesti edukaciju u školama i sistematski raditi na razvijanju svesti o negativnim posledicama zloupotrebe digitalnih medija i pružanje informacija o pozitivnim i negativnim aspektima korišćenja interneta, potencijalnim rizicima i načinima bezbednog korišćenja digitalnih medija svim učenicima, nastavnicima i roditeljima. Sa novim rizicima u sajber svetu deca često nisu u mogućnosti da se suoče sama. Dakle, naglasak mora da bude na edukaciji, kako dece, tako paralelno i roditelja.
Takođe, mediji trebaju da imaju ključnu ulogu.
U slučaju bilo kakvih zloupotreba, uznemiravanja ili nasilja putem interneta roditelji, deca ali i nastavnici mogu se obratiti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu koji je osnovan od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Servis je uspostavljen 27. februara 2017. na osnovu Uredbe o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija.
Početkom godine ste izjavili da je neophodna izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Šta su po vama osnovni ciljevi tih izmena i šta će to konkretno značiti za građane Srbije?
Sa neskrivenim zadovoljstvom mogu da konstatujem da je nedavno priveden kraju rad Radne grupe za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u čijem radu sam i lično učestvovao. Dogovorene su veoma značajne izmene zakona koje imaju za cilj da olakšaju i pospeše bolje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, da jedne strane, ali i da spreče zloupotrebe ovo prava, sa druge strane.
Očekujem da se navedenim izmenama daju i značajno veća ovlašćenja Povereniku kako bi mogao efikasnije i u većoj meri da zaštiti ovo ljudsko pravo.