Odluka švedskih vlasti da ne uvede karantin kakav je uveden u većini evropskih zemalja dugo je imala podršku tamošnjih građana, ali poslednjih nedelja u porastu su kritike zbog visoke stope smrtnosti povezanih s koronavirusom u poređenju s drugim nordijskim susedima, posebno među starijom populacijom.
Tako je visok ili srazmerno visok postotak građana koji veruju u vladinu sposobnost upravljanja pandemijom opao u junu na 45 posto, dok je u aprilu iznosio 63 odsto, pokazalo je istraživanje agencije Novus, sprovedeno za TV kanal SVT, a prenosi Jutarnji list.
Podrška švedskoj agenciji za javno zdravstvo, koja je vodila kampanju za uspostavljanje socijalne distance i higijenskih mera, takođe je opala, sa 73 na 65 odsto.
U odvojenom ispitivanju Demoskopa za dnevni list Aftonbladet, broj onih koji imaju visoko ili umereno visoko poverenje u poteze vlasti i njeno upravljanje krizom opao je sa 65 odsto u aprilu na 55 posto.
„Ako se uzme u obzir da se švedski podaci o smrtnosti razlikuju u poređenju s međunarodnim podacima, upečatljivo je da je nivo poverenja ostalo tako visoko“, komentarisao je analitičar Demoskopa Peter Santeson. „To pokazuje visok nivo poverenja u javne vlasti koja postoji u Švedskoj“, dodao je.
Dok je velika većina Evrope uvela karantin u borbi s pandemijom, Švedska se oslonila na umerenije mere, zasnovane na dobrovoljnosti, kako bi usporila epidemiju i kako bi tim merama manje naštetila ekonomiji.
Ali, broj umrlih u povezanosti s koronavirusom daleko je i višestruko veći od onog zabeleženog u Norveškoj, Danskoj i Finskoj zajedno, jer je u Švedskoj umrlo 4.500 ljudi.
Reč je o stopi od 443 umrlih na milion stanovnika, prema Ourworldindata.org, i većim delom maja bila je najveća u Evropi. Danska je istovremeno imala 100, Norveška 44 i Finska 58 umrlih na milion stanovnika.
U sredu je glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel načelno branio švedsku strategiju u pandemiji, ali je priznao da je moglo da se uradi više u borbi s pandemijom.
Tagovi
