Povratak borbenih vukova: Ko je novi kineski ministar spoljnih poslova?

Odnosi Sjedinjenih država i Kine su postali “igra nultog zbira” u kojoj jedan gubi, a drugi dobija. To je bila teza Ćin Ganga, novog ministra spoljnih poslova Kine, prilikom prvog obraćanja medijima od dolaska na ovu funkciju u decembru. Ovaj karijerni diplomata, pouzdani saveznik i predstavnik predsednika Si Đipinga smatra da Kina mora da se suoči sa “zapadnim vukovima”.

Dok se parlamentarne grupe prvenstveno bave unutrašnjim poslovima, Ćin je iskoristio priliku da iznese oštar stav Kine na svetskoj sceni. Bajdenova administracija je ovih dana uputila upozorenja, kako odnosi Sjedinjenih Država i Kine – koji su se naglo pogoršali poslednjih godina – ne bi doveli do sukoba. Ali za Ćina, ovo je pokušaj da se Kina spreči da se brani, što je „jednostavno nemoguće“ – on kaže da će se Kina braniti od zapadnih napada.

Prvih nekoliko meseci administracije bilo je naporno za Ćina, koji je do prošle godine bio kineski ambasador pri Sjedinjenim Državama. Negirao je da je kineski balon, koji je leteo iznad Montane u februaru, imao zadatak da špijunira. On je pokušao da predstavi Kinu kao globalnog posrednika u miru, dok je istovremeno ostao privržen Rusiji u sukobu sa Ukrajinom. Ćin je krajem februara predstavio Globalnu bezbednosnu inicijativu Kine, koju su analitičari odbacili, zajedno sa planom predsednika Si Đipinga za rešavanje ukrajinske krize.

Ćin je poslat u Vašington u julu 2021. To je bilo nekoliko meseci nakon što je Bajden stupio na dužnost. Analitičari su tada očekivali da će Bajdenova administracija biti pozitivnije nastrojena prema Kini nego što je bila Trampova. Ali Bajden je kineskim tehnnološkim kompanijama uveo sankcije i kontrolisan izoz, da bi usporio tehnološki i vojni napredak Pekinga.

Bajden je više puta rekao da će Sjedinjene Države vojno reagovati ako Kina pokuša da zauzme Tajvan silom. Kina, inače, tvrdi da Tajvan, samoupravno ostrvo, treba da postane deo kineske teritorije. Ćin je bio predvodnik u narušavanju odnosa Sjedinjenih Država i Kine, a u utorak je sa crvene knjige kineskog ustava pročitao da je Tajvan deo Kine.

Kako se kineska ekonomija nalazi pred mnogim izazovima, koji su prouzrokovani njihovom politikom „nulte tolerancije“ prema virusu korona, Kina teži održavanju trgovinske veze sa zapadom. Čini se da je upravo to poslednjih meseci podstaklo agresivnu diplomatiju „ratnika vukova“ kineskih zvaničnika.

Ćin podseća na tipične kineske zvaničnike. Iako je u prošlosti davao oštre izjave, generalno se smatra blažim od bivšeg kineskog ministra spoljnih poslova. On je pouzdani saveznik predsednika Si Đipinga. Pomagao je Siju da se pripremi za samit G20 organizovan 2016. godine.  

Malo je poznato o privatnom životu kineskog ministra spoljnih poslova, osim toga da je oženjen i da ima jednog sina. Rođen je 1966. godine u primorskom delu severne Kine. Pridružio se diplomatskoj službi još devedesetih godina. Službovao je u Velikoj Britaniji tri puta.

Ćin insistira na tome da kineske diplomate nisu „ratnici vukova“, već da „plešu sa vukovima“, što znači da su primorani da se brane od zapadnih napada. U utorak je upozorio da Kina „ako se suoči sa vukovima i šakalima, nema drugog izbora nego da im se suprotstavi“.