Povratak Kevina Spejsija: Gde ćemo ga gledati ubuduće

Nakon što je oslobođen optužbi za seksualno zlostavljanje, oskarovac Kevin Spejsi planira povratak na velika bioskopska platna – ali s niskobudžetnim filmovima.

„U američkim životima ne postoji drugi čin“, rekao je pisac Frensis Skot Ficdžerald. Kevin Spejsi možda misli drugačije: američki glumac i dvostruki dobitnik Oskara trenutno pokušava da otvori novo poglavlje u svojoj karijeri, koja je pretrpela veliki pad nakon što je optužen za više seksualnih napastvovanja i to u jeku kampanje #MeToo.

Njegov agent u Holivudu i njegov portparol su ga odbacili, isto kao i producenti Netfliksove hit-serije „Kuća od karata“ (House of Cards) u kojoj je imao jednu od glavnih uloga. Netfliks je takođe zamrznuo projekat „Gor Vidal“, biografski film u kojem Spejsi glumi pokojnog američkog romanopisca i političkog buntovnika. Snimanje je tog filma završeno je samo nekoliko sedmica pre nego što su se pojavile prve optužbe, piše DW.

Prošle godine Kevin Spejsi nije uspeo u pokušaju da poništi arbitražnu presudu kojom je osuđen da producentu „Kuće od karata“, kompaniji MRC, plati 31 milion dolara zbog seksualnog maltretiranja mladih članova ekipe tokom snimanja serije.

A najveću pažnju medija izazvali su reditelj Ridli Skot i studio Soni pikčers koji su uložili milione u skupa naknadna snimanja za istorijsku dramu „Cena života“ (All the Money in the World) iz 2017. Oni su ubacili Kristofera Plamera da glumi Dž. Pol Getija, a digitalno iz filma uklonili Kevina Spejsija.

Spejsi je uvek isticao da je nevin, a sada – kada ga je sud oslobodio po nekoliko tačaka optužbi, dok je druge odbacio ili je tužilaštvo odustalo zbog nedostatka dokaza – glumac planira povratak na filmsko platno.

Ubuduće samo u niskobudžetnim D-filmovima?

To ne znači da će Spejsi u bliskoj budućnosti dobiti neku glavnu ulogu u Holivudu, u nekom blokbasteru ili nekoj Marvel-franšizi. To se ne može očekivati. Umesto toga, zvezda filmova „Dežurni krivci“ (The Usual Suspects) i „Američka lepota“ (American Beauty) sada zarađuje za život u filmovima D-produkcije, pojavljujući se u sporednim ulogama u opskurnim, niskobudžetnim ostvarenjima.

Godine 2022. je tako imao sporednu ulogu u italijanskoj drami „Čovek koji je osmislio Boga“ (L’uomo che disegnò Dio) koju je režirao i u kojoj je glavnu ulogu tumačio Franko Nero. Film nije prikazan van Italije, a Spejsijeve dijaloge sinhronizovao je jedan lokalni, italijanski glumac. Pojavio se i u igrano-dokumentarnom filmu Jakova Sedlara „Bilo jednom u Hrvatskoj“ u kojem je glumio Franju Tuđmana.

Takođe, Spejsi će se sledećeg meseca čuti – ali se neće i videti – u niskobudžetnom britanskom trileru „Kontrola“ (Control) u kojem je njegov glas postao glas pretećeg GPS-sistema. Glumac mega-uspešnog filma iz 1997. „Poverljivo iz L.A.“ (L.A. Confidential) sledeće godine bi mogao da se vidi i u britanskoj akcionoj komediji „Piter pet osam“ (Peter Five Eight).

Ali, prerano je reći da je bilo koji od tih filmova Spejsijev „povratak na male i velike ekrane“.

Evropa ostaje otvorena

Uočljivo je da Spejsiju ponude za posao trenutno dolaze iz Evrope. Filmska industrija na Starom kontinentu očigledno je popustljiva kada je reč o stvarnom ili navodnom nedoličnom ponašanju filmskih zvezda.

Roman Polanski je tako proveo poslednjih 45 godina snimajući filmove u Francuskoj. Zahvaljujući svom francuskom pasošu uspeo je, naime, da izbegne ekstradiciju u SAD gde je optužen za nedozvoljen seksualni odnos s maloletnicom. Ta optužnica i dalje je na snazi, a poslednji film Polanskog, „Palata“ (The Palace), premijerno je prikazan ove godine van konkurencije na 80. Venecijanskom festivalu.

Tamo je prikazan i „Udar sreće“ (Coup de chance) Vudija Alena, kojeg njegova usvojena ćerka Dilan Farou optužuje da ju je seksualno zlostavljao kada je imala sedam godina. Alen – koji to poriče – lakše finansira i distribuira svoje filmove na evropskom kontinentu nego u SAD, koje su po tom pitanju mnogo strože.

A Džoni Dep, koji je zbog optužbi za zlostavljanje od strane njegove bivše supruge Amber Herd izašao iz Hari Poter franšize „Fantastične zveri“ (Fantastic Beasts), glumio je kralja Ludviga XV u francuskoj istorijskoj drami „Žan di Bari“ (Jeanne du Barry), kojom je otvoren ovogodišnji Kanski festival.

Nezavisna produkcija

Istini za volju, filmska industrija – a posebno nezavisna produkcija koja ima ograničene prihode – poznata je po tome što dosledno zanemaruje etička pitanja kada se ukaže prilika za zaradom. Mnogo pre pokreta #MeToo, Melu Gibsonu je zabranjeno učešće u filmskim projektima zbog javno izrečenih rasističkih, antisemitskih i anti-gej izjava. Ali, iako je Gibson za neke postao persona non grata – i to ostao sve do danas – on u stvari nikada nije ni prestao da radi. Možda još niste videli vrhunce njegove karijere nakon skandala, filmove: „Uhvati Gringa“ (Get The Gringo) ili „Mačeta ubija“ (Machette Kills). Ali, ta dela su snimljena i Gibson je za njih plaćen.

A nedavno sveopšte zgražavanje zbog pojave Gibsona u visokobudžetnoj seriji „Kontinental“ (The Continental), čija radnja prethodi serijalu filmova o Džonu Viku, samo pokazuje koliko je većina medija u stvari fokusirana samo na Holivud. Za ljubitelje osrednje „indi-produkcije“, Mel Gibson nikada i nije odlazio.

A neće otići ni Kevin Spejsi. Dobijaće uloge sve dok postoje nezavisni filmski režiseri i producenti koji procenjuju da bi oznaka „dvostruki dobitnik Oskara“ mogla da bude impuls za kupovinu karata u bioskopu ili da neki stari obožavalac „Kuće od karata“ klikne na striming-platformi. Dobijaće uloge – samo nemojte da kažete da je to nekakav „povratak“ Kevina Spejsija.