Bilo je kasno popodne ovog proleća i 19.000 mesta u njujorškom Medison skver gardenu bilo je prazno kada su Bili Džoel i Lang Lang izašli na scenu i zasvirali.
Pop pijanista pozvao je proslavljenog klasičnog pijanistu da gostuje na njegovom koncertu u Gardenu i sada su vežbali Džoelovu “Root Beer Rag”.
Onda su počeli da se blesave. Odjednom su razmenjivali note Betovenovog “Carskog” koncerta. Zajedno su odsvirali Baha, a na kraju su se upustili u otvaranje Koncerta za klavir broj 1 Čajkovskog.
Bio je to dobar znak, znak da je Lang – najpoznatiji koncertni pijanista na svetu – vešt kao što je oduvek bio, čak i posle povrede leve ruke koja ga je 2017. na čitavih godinu dana sprečavala da radi ono što najbolje ume.
Pošto je ojačao, ove godine vraća se na scenu u svom najboljem izdanju. Ponovo se pojavljuje sa vodećim svetskim orkestrima. Ponovo promoviše novi album. I ponovo izaziva sumnjičavost, ako ne hostilnost, klasičnih krugova primenom lekcija iz sveta pop muzike na svoju karijeru.
Ali on insistira na tome da više nije isti čovek, niti isti muzičar. Langov najveći strah dugo je bio upravo strah od povrede koja bi mu onemogućila da svira klavir i tako ga, kako je jednom rekao, “obeskoristi za život”, ali je vreme provedeno daleko od scene, dok se oporavljao, iskoristio da razmisli o svemu što radi.
Lang (37) trenutno pauzira od romantičnih kompozicija kojima se proslavio; sada osvaja publiku prefinjenim delima Mocarta i Betovena.
Pošto je više od polovine svog života proveo na muzičkim turnejama, odlučio je da drži manje koncerata zato što želi da se posveti obrazovnim projektima.
“Potrebni su mi dodatni slobodni dani, jer u suprotnom ne mogu da se zaista fokusiram na sve što radim”, istakao je Lang.
Nije da je stari Lang Lang – onaj mladi, živahni Lang Lang, u stvari – potpuno nestao.
Lang svoju povredu pripisuje preforsiranju: na turnejama je izvodio zahtevne komade i na kraju završio sa upalom tetiva koja se naglo pogoršala u aprilu 2017. Tada je odlučio da otkaže koncerte planirane za narednih nekoliko meseci. Na kraju je pauzirao duže od godinu dana.
Izbor repertoara na njegovom novom albumu “Piano Book” je nekakvo ruganje onima koji su njegove umetničke izbore uvek smatrali predvidivim, igrom na sigurno: “Piano Book” sačinjen je od kratkih, ali velikih komada poput Betovenove kompozicije “Za Elizu” i Debisijeve “Mesečine”.
“Mnogo ljudi se iznenadilo kada je čulo da sviram ‘Za Elizu’”, kaže Lang. Ali je on odabrane kompozicije, kako je dodao, snimio zato što su mu se jednostavno dopale. Za četiri meseca otkada je objavljena Langova izvedba “Za Elizu”, na platformi Spotify strimovana je čak 5,1 milion puta.
Lang je rođen 1982. godine u Šenjangu, u Kini. Roditelji su mu kupili klavir dok je još bio beba, a on često govori da je veliki uticaj na njega imala epizoda crtanog filma “Tom i Džeri”, “The Cat Concerto”, u kojoj se čuveni mačak i miš nadmudruju dok Tom pokušava da na klaviru izvede Lista.
Otac ga je nemilosrdno pritiskao, napisao je Lang u svojim memoarima iz 2008. godine Putovanje od hiljadu milja, a čak mu je govorio da treba izvrši samoubistvo kada je njegova prva učiteljica klavira u Pekingu prestala da ga podučava. “Bolje umri sada nego da živiš u sramoti”, prisećao se očevih reči.
Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 15. avgusta.
Piše Majkl Kuper
© 2019 The New York Times
Tagovi
