Tipična pacijentkinja koja abortira u SAD je najverovatnije već majka, siromašna, neudata, u kasnim dvadesetim godinama, ima fakultetsko obrazovanje i u veoma ranoj je trudnoći. Tinejdžerke danas imaju mnogo manje abortusa. Skoro polovina abortusa se dešava u prvih šest nedelja trudnoće, a skoro svi u prvom tromesečju.
Odbacivanje presude „Rou protiv Vejda“ promeniće zakone o abortusu u Americi. A kako se stvari lako „prelivaju“, to bi se moglo odraziti na Evropu, pa i Srbiju gde je između ostalog kraći zakonski rok da se obavi abortus nego u mnogim američkim državama.
Takvi događaji daju podstrek i motivaciju pojedincima i organizacijama koji lobiraju protiv prava na abortus. Argumenti koje organizacije protiv abortusa u Srbiji koriste prepisani su od američke desnice, kaže Jelena Lalatović, feministička aktivistkinja i članica UO Autonomnog ženskog centra, za Nedeljnik. Međutim, konteksti se, kad je o ovom pitanju reč, dramatično razlikuju, pa ne mora da znači da je svako društvo plodno tle za takvu vrstu propagande.
„Takođe, veliki problem jeste i to što demokrate, iako se na rečima bore za prava žena, nisu uradili ništa da pravo na legalan prekid trudnoće ojačaju kroz amandmane ustava ili neki pravni okvir koji ne bi bio podložan volji Vrhovnog suda. Problem, što se Amerike tiče, čak prevazilazi razinu napada na reproduktivna prava žena, jer činjenica da je ono, kao i mnoga druga prava, dovoljno krhko da može da ga uzdrma ili ukine jedna odluka nekolicine sudija govori o suštinskom nedostatku demokratskog legitimiteta tog tela. U tom smislu, zaključak ne bi trebalo da bude da svega ovog ne bi bilo da je Hilari Klinton pobedila umesto Trampa, već da je nedopustivo da osnovna socioekonomska prava miliona žena, i ljudi, budu u rukama tako malog broja ljudi (sudija Vrhovnog suda)“, kaže Jelena Lalatović.
Ceo tekst Ane Mitić objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. maja
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs