Pre gotovo dve hiljade godina, kasno u noć divlji Vezuv je eruptirao takvom silinom da je vulkanski materijal zasuo obalu drevnog grada Herkulanuma. Stanovnici, zbijeni u kamenim skloništima, iščekivali su spasioce koji nikada nisu stigli. Među njima su bili muškarci, žene, deca, pa čak i jedan usamljeni vojnik. U tom trenutku nisu znali da svi zajedno dele sudbinu koja će ih učiniti besmrtnima.
Godine 79. nove ere, razorna erupcija prekrila je morsku obalu a od plaže napravila ruglo, nepristupačno za posetioce. Vulkanski pepeo i materijal stvorili su neprobojni sloj, toliko neprobojan da je ostavio ovu priču zaboravljenom sve do nedavno, kada su završeni opsežni radovi koji su omogućili da se ponovo kroči na plažu, koja sada izgleda isto onako kako je izgledala pre kataklizme.
„Restauracija plaže omogućila je posetiocima da vide mesto iz iste perspektive kao i stari Rimljani,“ rekao je Frančesko Sirano, direktor arheološkog parka Herkulanum. „Posetioci se spuštaju kroz tunel i kao da se vraćamo dve hiljade godina unazad. Odjednom se nalazimo na plaži“, rekao je Sirano za Vašington post.
Herkulanum, često zasenjen slavnom Pompejom, ima podjednako snažnu i jaku priču o razaranju i preživljavanju. Područje plaže postalo je poznato po posmrtnim ostacima najmanje 330 ljudi, koji su tu pronašli utočište u kamenim skloništima, nadajući se spasenju koje nikada nisu dočekali. Ovi ostaci, otkriveni tokom 1980-ih, 1990-ih i 2000-ih godina, uglavnom su povezani sa ženama, decom i bebama, zajedno sa njihovim vernim psima i ovcama. Veruje se da su odrasli muškarci i mladići nastradali na samoj plaži, ostavljeni da se suoče sa besom Vezuva.
Ponovni život drevne plaže
Erupcija Vezuva ostavila je Herkulanum pod ogromnom količinom vulkanskog materijala. Područje plaže je vremenom poplavljeno, što je posetiocima omogućavalo da dođu do čamcarnica i ostataka jedino putem „viseće staze“ preko vode. Zahvaljujući radovima italijanskog Ministarstva kulture i Instituta za humanističke nauke Pakard, posetioci sada mogu da zakorače na plažu po prvi put posle dve hiljade godina.
„Plaža je imala prepoznatljiv, vulkanski crni pesak, ali lokalne vlasti su odlučile da ne koriste taj pesak u rekonstrukciji kako bi omogućili pristupačnost korisnicima invalidskih kolica,“ objasnio je Sirano. Umesto toga, korišćen je tamni materijal sličan boji, stvarajući scenu koja podseća na onu koju su videli drevni stanovnici.
„Ako pogledamo prema mestu gde je nekada bilo more, postajemo svedoci ogromnog sloja vulkanskog materijala koji je prekrio grad za samo nekoliko sati i potpuno ga uništio, osećamo se isto onako kako su se osećali drevni rimski stanovnici”, rekao je Sirano. Plaža je opisana kao „izvanredno i jedinstveno mesto na svetu.“
Veruje se da je 330 ljudi čiji su ostaci pronađeni na tom mestu činilo pet procenata populacije drevnog grada. Na tom mestu su takođe otkriveni organski materijali poput drveta i hrane, čuvajući deliće svakodnevnog života starih Rimljana.
Pompeja, smeštena oko osam milja južno, bila je uglavnom zatrpana vulkanskim pepelom. Prema podacima UNESCO-a, to su jedine ruševine rimskih gradova sačuvane na tako izuzetan način i nemaju paralelu nigde u svetu. Oba lokaliteta su postupno iskopavana i učinjena dostupnim javnosti od sredine 18. veka, iako se veliki deo ostataka Herkulanuma nalazi ispod savremenog grada i istražen je samo kroz tunele iz 1700-ih.
Najvnovija otkrića
Erupcija je možda okončala život u dva drevna grada, ali nova otkrića iz tog područja i dalje fasciniraju istraživače i posetioce. Ranije ove godine, arheolozi su otkrili trpezarije u Pompeji, ukrašene prelepim freskama mitoloških likova inspirisanih Trojanskim ratom.
Godine 2021, pronašli su i ostatke muškarca starog između 40 i 45 godina, koji je pronađen sa svojim stvarima i nazvan „poslednji begunac iz Herkulanuma“. Godinu dana ranije, italijanski istraživači su rekli da je toplota erupcije bila toliko visoka da je mozak jedne žrtve, koja je umrla sama, pretvoren u staklo.
Tehnologija
Tehnologija takođe igra ključnu ulogu u oživljavanju zaboravljenog sveta. Prošle godine, student sa Univerziteta Nebraska-Linkoln dobio je nagradu od 40.000 dolara nakon što je razvio AI program koji je mogao da dešifruje delove drevnog svitka, spaljenog i zakopanog u erupciji.
Ovako oživljena prošlost, obogaćena tehnologijom i strpljivim radom arheologa, pruža posetiocima priliku da malo dublje uđu u vreme koje je nestalo u tren oka, ali koje nastavlja da priča svoje priče kroz pesak, kamen i ljudske ostatke.
Tagovi
