Amazonija u Južnoj Americi je u plamenu. Prostrane savane u centralnoj Africi zahvatila je vatra. Sibir sagoreva.
Požari u Brazilu dobili su razmere međunarodne krize, ali oni predstavljaju tek jednu od brojnih važnih oblasti u čitavom svetu zahvaćenih vatrom. Širenje plamena na mestima gde požari nisu uobičajena stvar niti su očekivani podstaklo je strah da klimatske promene ubrzavaju uništenje.
Više temperature i manjak padavina “nastaviće da stvaraju pogodno tle za požare”, ističe Džon Abacoglu, profesor geografije na Univerzitetu u Ajdahu, i ističe da postoji rizik da se veliki, nezadrživi požari nastave širom sveta ukoliko se globalno zagrevanje ne uspori.
Požari, naročito u tropskim šumama, doprinose klimatskim promenama ne samo zato što otpuštaju ugljen-dioksid u atmosferu već i zato što u njima strada drveće i vegetacija koja prečišćava vazduh.
Vatra je od jula progutala oko 2,4 miliona hektara sibirske šume. Na Aljasci su požari zahvatili više od milion hektara tundra i snežnih šuma, a istraživači su zaključili da bi kombinacija klimatskih promena i šumskih požara mogla trajno da izmeni pejzaž u toj oblasti.
Arktik se zagreva dvostruko brže od ostatka planete, a neka istraživanja pokazala su da zagrevanje znači i više svetlosti, objašnjava dr Abacoglu. U zabačenijim oblastima to je značajan faktor u izbijanju požara.
Iako se Amazonija naziva “plućima planete” zbog svoje sposobnosti da proizvede velike količine ugljenika i skladišti ugljen-dioksid, šume poput sibirske jednako su važne za klimu koliko i tropske.
Jedan od razloga što su arktički požari naročito zabrinjavajući je taj da sa drvećem gori i treset – vrsta tla koja nastaje u vlažnim staništima taloženjem i raspadanjem biljnog materijala, a koja pri sagorevanju otpušta višestruko veće količine ugljen-dioksida od drveta. Ranije su požari treseta bili retkost zbog vlage. Klima je sada, međutim, toplija, a vlage je sve manje.
Ne postoji jednostavan način da se požari kategorizuju. Svi su različiti i uglavnom se iza njih nalazi skup faktora.
Kriza u Amazoniji je primer podmetnutog požara, namerno izazvane vatre da bi se pošumljena zemlja raščistila za uzgoj stoke. U slučaju Brazila reč je o svetskoj potražnji za sojom i mesom.
Između 2004. i 2012, krčenje šuma se proredilo, ali se sve promenilo 2013. Žair Bolsonaro koji je prošle godine izabran za predsednika Brazila poveo je ekspanziju poljoprivredne industrije i odbacio ideju da se zaštite urođeničke zajednice koje žive u Amazoniji.
Prvi izveštaji ukazuju da bi ovogodišnji požari u trenutku kada Amazon prolazi kroz jednu od najsušnijih sezona mogli da budu pogoršani trgovinskim ratom SAD i Kine – jedne od najvećih otkupaca soje – koji je primorao Peking da pronađe nove snabdevače umesto američkih farmera.
“Još uvek ne znamo koliko je tačno izgorelo”, upozorava dr Lora C. Šnajder, profesorka na katedri za geografiju na Univerzitetu Rutgers u Nju Džerziju.
Urođeničke zajednice u Amazoniji koristile su vatru u tropskim šumama generacijama unazad, mada su na manjim parcelama uzgajali raznovrsne useve, a potom se za nekoliko godina selili na druge krajeve šume kako bi se vegetacija obnovila na mestu gde je bio usev.
“Važno je istaći da su oni umeli da kontrolišu vatru”, dodaje Šnajderova.
U tome je razlika u odnosu na trenutna dešavanja u Amazoniji gde industrijalizacija poljoprivrede znači da komadi zemlje na kojima je šuma prokrčena ostaju trajno u takvom stanju.
Piše Kendra Pjer-Luis
Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. septembtra.
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Za koga Argentinci stvarno glasaju – Mnogi sumnjaju da je kandidat umerene levice za predsednika Argentine Alberto Fernandez samo marioneta bivše predsednice Kristine Kiršner koja će biti njegova potpredsednica. Da li bi Fernandezova pobeda za Argentince mogla da znači povratak Kiršnerovoj i njenoj populističkoj politici ili bi novi lider imao drugačije planove?
Obrnut sindrom praznog gnezda – Roditeljstvo sa sobom nosi ispunjenost, ali i nebrojeno izazova. Oni koji decu izvedu na pravi put ostanu sami u svom „praznom gnezdu“, ali mnogi od njih uživaju u prilici da se posvete sebi. Šta, međutim, ako se deca vrate i poremete vam novu rutinu, navike i gnezdo ponovo zavrvi od ptića?
Grljenje krava leči dušu – Ukoliko niste ljubitelj klasčne psihoterapije i niste voljni da preterano pričate, već bi vam prijalo malo tišine i jedan topao zagrljaj, Holanđani su pronašli prave osobe – tačnije, životinje – za to: krave. Maženje krava je novi geštalt!
Amazon u fazi samodestrukcije – Amazonija je nedavno pogođena požarom, a naučnici upozoravaju da bi mogla da praktično samu sebe izbriše s lica zemlje ukoliko uđe u fazu samouništenja: proces koji podrazumeva sušenje i odumiranje stabala i biljaka.
U potrazi za Amelijom – Doktor Robert Balard, pronalazač važnih izgubljenih stvari, otpočeo je novu misiju: misli da ima nove tragove koji bi mogli da ga odvedu do olupine aviona kojim je upravljala Amelija Erhart, a koji nikada nije pronađen.
„Brajana“ ili kako Amerika izvozi smrt – U karipskim i zemljama Južne Amerike, ulicama hara američko oružje, nelegalno prokrijumčareno i u enormnim količinama. Najpoznatiji pištolj među njima kojim je počinjeno desetak ubistava je „brauning“ pištolj kalibra devet milimetara – Brajana. Pištolji poput Brajane nalaze se u epicentru krize.
Kad glečeri umru – Island je 18. avgusta sahranio Okjokul, prvi glečer stradao od klimatskih promena. Glečeri pokrivaju desetinu površine ove ostrvske zemlje. Svi oni se tope. Island klimatske promene smatra pitanjem od nacionalnog značaja; ekonomija je na rubu recesije.
ISIS nije nestao – Iako se američki predsednik Donald Tramp nedavno hvalio da je Islamska država konačno poražena, ISIS ponovo regrutuje stare i nove borce. Može li Islamska država da posle povlačenja američke vojske uspe da povrati izgubljene teritorije?
Japanke ne žele brak – Procenat zaposlenih žena u Japanu viši je nego ikad, ali se od japanskih supruga i majki i dalje se očekuje da nose na svojim plećima domaćinstvo, brigu o deci i pomažu starijim članovima porodice. Pošto su im dozlogrdili dvostruki aršini, žene u Japanu sve češće biraju da se klone braka i usredsrede na posao i svoju novostečenu slobodu.
„Harli“ prede kao maca – Harli-Dejvidson sada nudi svoj prvi električni motocikl, „LiveWire“, namenjen novoj publici, mladoj i urbanoj, onoj koja se već saživela sa novim tehnologijama. Da li će milenijalci pozitivno reagovati ili voziti „Harli“ i dalje znači brutalnu mašinu koja bljuje vatru?
„Trejnspoting“ generacija – U Škotskoj je prošle godine od posledica narkotika preminulo 1.187 ljudi, 27 odsto više nego prethodne godine. Stariji, dugogodišnji zavisnici čine većinu. U Škotskoj je 60.000 registrovanih korisnika droge – uglavnom dugogodišnjih konzumenata opioida i benzodiazepina.
Feminizam u Senegalu – U najkontroverznijoj sceni “Ljubavnice oženjenog čoveka”, veoma popularne televizijske serije u Senegalu, glavna junakinja Marem oblači smelo ciklama odelo i odlazi na sastanak sa oženjenim čovekom. Pre toga, pokazuje na svoje međunožje i kaže svojoj prijateljici: “Ovo je moje. Dajem je kome ja hoću.”
U novom broju čitajte i kakvog je ukusa hleb od praistorijskog kvasca, zašto je prikaz ekologije na filmu problematičan, kako slonovi utiču na globalno zagrevanje i zašto je važno da ih ima što više, kako izgleda navala mušica, može li nostalgija da bude toksična, da li su ekonomisti krivi za tržišni haos i nejednakosti, da li je Li Krasner konačno uspela da izađe iz senke svog supruga Džeksona Poloka, kada da očekujemo veštačke materice i koje će biti njihove neželjene posledice, kako Norvežani na severu čuvaju tradiciju, kako je nastao nudistički pokret i gde i danas živi, kakvi rajevi čekaju na netaknutim obalama Portugalije, zašto Amerikanci na operacije odlaze u Kankun, ali i kako je esktremna desnica sa YouTube-a zavladala Brazilom.
© 2019 The New York Times
Tagovi
