Pozorište Teatrijum predstavlja repertoar pozorišne letnje scene Teatrijum u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja do kraja sezone, odnosno do 31.8. Pozivamo Vas da ispratite i poslednju premijeru ove sezone u produkciji pozorišta Teatrijum – predstavu ZLOSTAVLJANJE, u tumačenju mlade glumice Milice Janković, kao i reprize prve predstave u produkciji novog pozorišta – Don Žuan, koje će igrati poslednjih dana avgusta i ujedno zatvoriti ovu “nultu” sezonu (kako je ovu sezonu pokretanja novog pozorišta nazvao osnivač pozorišta naš dramski umetnik Tihomir Stanić).
STRAH OD LJUBAVI
Sonja Jauković
19. avgust u 21h
Monodrama „Strah od ljubavi“, po romanu „Darina“ Leposave Jovanović, u dramatizaciji, režiji i izvođenju dramske umetnice Sonje Jauković. Reč je o lirskoj ljubavnoj komediji koja govori o životnom putu Darine, žene iz naroda, sa juga Srbije, koja priča svoju porodičnu priču o ljubavi, o strahu zbog koga je propustila ljubav, a kasnije nije dozvolila da je ponovo obuzme… Darina je zbog straha od nove povrede, jer je prethodna bila izuzetno bolna i srce mlade devojke neprebolno ranila, odlučila da živi život bez ljubavi.
Petar Kočić
,,JAZAVAC PRED SUDOM”
20. avgust u 21h
Režija: Mihailo Laptošević
Igraju: Daniel Kovačević/Đorđe Marković, Jakov Jevtović/Vladimir Tešović, Dejan Stojaković, Mihailo Laptošević
„Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas.“ Petar Kočić
Reč reditelja: „Jazavac pred sudom“ napisan je 1903. Komad je svojevrstan istorijski osvrt na položaj obespravljenih Srba u Austrougarskoj carevini. Strašna je istina da po pitanju prava danas nikakve promene nema kada u obzir uzmemo život Srba u okruženju. Radeći poslednjih godina sa decom na Kosovu i Metohiji, video sam da Srbi u enklavama u svakom smislu žive i teže nego istiniti Kočićev junak i savremenik David Štrbac. Međutim, intelektna virtuoznost Davidova, veličanstvenost njegovog duha, daje nadu… Cilj ove predstave je da u svakoj osobi u publici probudi onaj deo bića koji će se uvek boriti za istinu i pravdu, za slobodu i otadžbinu bez obzira na cenu. Da smo u tome uspeli govori i to da je predstava igrana više puta i u kripti Hrama Svetog Save. Da je posle gledanja predstave australijski autor Mark Vindon uložio novac i snimio film „ Jazavac pred sudom“, koji je imao premijeru na ovogodišnjem festu. Film će u mesecima pred nama ući u bioskopsku distribuciju.
O, KAKAV DIVAN DAN
21. avgust u 21h
Monodrama u tumačenju Vesne Pećanac
Vesna Pećanac svoju monokomediju „O, kakav divan dan“, već dvadeset godina igra na pozorišnim scenama, školama, fakultetima, kongresima širom zemlje, u većini gradova nekadašnje Jugoslavije i od Amerike do Australije! Ova predstava, koja spaja Umetnost, Obrazovanje, Pedagogiju, Životnu Mudrost i Ličnu ispovest do sada je preko 1800 puta odigrana! Sa puno finog humora, predstava govori o odnosu Roditelji-Deca-Škola-Društvo. O problemima Rađanja, Odrastanja, Puberteta, Porodičnim sukobima, Kućnim tajnama, o Ljubavi i Praštanju.
Vesna Pećanac u komičnom žanru, kroz rafinirani humor i na samo njoj svojstven način, otkriva Lične i Porodične tajne, nadovezujući priče različite sadržine jednu na drugu, jednostavnim govorom i lepršavom glumom.
PREMIJERA predstave u produkciji pozorišta TEATRIJUM
Ivo Andrić – ZLOSTAVLJANJE
U dramskom tumačenju Milice Janković
22. avgust u 21h
Šta se dešava kada zažmurimo na psihičko zlostavljanje i tako sami sebe zavaramo?
Gde to vodi i kakve su posledice?
Da li na ovim prostorima čovek i dalje ne može da brani svoje pravo nego mora pored toga što je žrtva da preuzme na sebe i izgled krivca?
„Jedan čovek, pogotovu jedna žena, mora u odbrani svojih prava i svoje ličnosti da se osloni na druge ljude i na svoje pravo onakvo kakvo je formulisano u zakonima, ili bar u shvatanjima i navikama društva“.
Monodrama ,,Nina,,
Tekst i režija: Nikolina Vujević
23. avgust u 21h
Pod mentorstvom profesora Nikite Milivojevića i višeg stručnog saradnika Jelene Đulvezan
Boreći se sa sopstvenim strahovima, glumica Nina pokušava da odigra i razume lik Nine iz Čehovljeve drame ,,Galeb“. Igrajući ovu ulogu, shvata da nije samo ime ono što im je zajedničko, već i mnoge druge osobine, te prekida predstavu, misleći da nije dovoljno dobra u onome što radi. Tada zajedno sa publikom kreće na putovanje do Njujorka i Brodveja gde je doživela najlepši i najteži trenutak u svom životu. Iskreno se otvara publici i sa njima na komičan, a opet emotivan način deli svoja iskustva, probleme i strahove, kroz muziku i ples. Na tom putu pokušava da shvati da li je slava ono što je važno ili ljubav prema sebi i verovanje u svoje snove, kao suština življenja i bavljenja glumačkim zanatom. Na tom putu joj pomaže Nina iz Čehovljevog ,,Galeba“, ali suštinu ipak pronalazi uz pomoć male Nine, onog deteta u njoj koje i dalje želi samo da igra i koje veruje bez ikakve zadrške.
POVRATAK OTKAČENIH
24. avgust u 21h
Uloge: Monika Romić, Boris Milivojević, Slavica Ljujić, Jovana Mladenović, Aleksandar Kojić, Danica Radulović , specijalni gost iz offa: Milorad Milinković
Tekst: Slavica Ljujić
Režija, scena i izbor muzike: Monika Romić
“Povratak otkačenih” urnebesna komedija / vodvilj /mjuzikl sa sobom donosi zgode i nezgode porodice Jovanović. Aktuelnim temama, šarenolikim likovima prepoznatljivim iz svačije svakodnevice a sve kroz uzbudljiv zaplet ova predstava donosi obilje smeha.
REČ AUTORA – Ovaj pozorišni komad, se naslanja na prvi deo kroz likove dve rođene sestre Zage i Bebe. One su stavljene pred nove izazove, koji su u tesnoj vezi sa onim što je u našem društvu predstavljeno kao tabu ili opšteprihvaćeno društveno ponašanje. Sklonost ka pogrešnom izboru naše junakinje odovodi na pogrešan put kojim one sigurno koračaju. Da li će odustati od svojih ciljeva? Da li će se povinovati opšteprihvaćenim normama? Da li će preispitati svoje postupke? Da li će zbog ljubavi odustati od svojih principa? Saznaćate.
Ovaj pozorišni komad dotiče se najrazličitijih pitanja i problema, kroz koje prolaze žene danas u poslovnom, muško-ženskom, porodičnom, kao i prijateljskom odnosu. Podrška, ljubav i sigurnost su stvari koje čine odnos unutar porodice Jovanović, kao i šale na međusobni račun koje su sastavni deo njihovih života još od vremena najranijeg detinjstva i njihov specifičan odgovor na sve probleme koji ih okružuju. Sestre imaju partnere, buduće, bivše, skrivene želje, otvorene ambicije… i njihovi odnosi su izgrađeni na realnim životnim situacijama, ali koje, kada se dešavaju nekom drugom su veoma bizarne i komične.
KRALJ MAGNOVENJA
25. avgust u 21h
Monodrama : Tekst “ Dnevnik jednog ludaka”- N.V.Gogolj i delovi teksta “ Zvezdani dnevnici” -Stanislav Lem.
Adaptacija teksta,rezija i izvodjenje- Nikola Vasiljevic.
Trajanje: 45 minuta
Žanr: Drama
Monodrama „Kralj magnovenja“, na tacno 10 godina od premijere ima svoje jubilarno 50 izvodjenje u pozoristu Teatrijum 25.8.2021.
Predstava je igrana na raznim scenama (u Beogradu: u pozorištu Le studio, u pozorištu Slavija,poz. Moderna Garaza,u Crnoj Gori:u Niksickom pozoristu,u pozoristu Dodest,sceni 213 etc),a imala je i zapazena ucesca na internacionalnim festivalima.
Posebno istaknuti nastupi na internacionalnim festivalima i to :
1. Festival monodrame Bitola (Makedonija) 2016
2. Festival Monoakt u Peći (Kosovo) 2016
3. FIAT Podgorica (Crna Gora) 2016
PU SPAS ZA SVE NAS
26. avgust u 21h
Igra: Jelena Puzić po tekstu Nine Džuver, po motivima Dnevnika Diane Budisavljević
Jedna od najvećih humanitarnih radnica prošlog veka, koja je spasila između osam i deset hiljada dece iz ustaških logora u NDH i tako praktično sačuvala jedan narod od istrebljenja, bila je Diana Budisavljević. Poreklom Austrijanka, Diana je bila udata za uglednog zagrebačkog hirurga, Julija Budisavljevića. Drugi svetski rat zatekao ju je u Zagrebu. U tom trenutku imala je pedeset godina i dve odrasle ćerke.
Humanitarni rad Diane Budisavljević trajao je od odluke da osnuje svoju Akciju, do trenutka kada je njenu kompletnu dokumentaciju nasilno preuzela OZNA. Prvobitna zamisao da daje novčane priloge, brzo je prerasla u akciju spasavanja dece iz logora. U tome joj je koristilo austrijsko poreklo, ali i odlučnost od koje nije odstupala. Svrha Akcije bila je očuvanje identiteta srpskog naroda sa tih prostora, tako što bi se što više budućeg naraštaja spasilo i popisalo, sa idejom da se, posle rata, posledice progona i izgnanstava koje su deca i njihove porodice trpeli, što bolje i lakše prebrode.
Ipak, nakon muka i opasnosti kojima se izlagala tokom rata, nakon brojnih bolesti, od kojih je, zbog toga, obolela, kada je ratu napokon došao kraj, do vraćanja dece i spajanja porodica nije došlo. Ime i rad Diane Budisavljević praktično su nestali.
Monodrama „Pu spas za sve nas„ bavi se uzrocima brisanja Dijaninog imena i Akcije, kroz praćenje njenog rada u ratnim godinama. Preuzevši na sebe ulogu spasioca nedužnih, Diana nije znala kakve će je strahote zadesiti i kakve će posledice one imati po njen život. Ovaj komad pokreće pitanje odgovornosti Komunističke partije, ali i svih onih koji su živeli ili se rodili posle rata, a o ovoj ženi čuli su malo ili gotovo ništa.
Predstava “Pu spas za sve nas“ ima preporuku Ministarstva prosvete koja upućuje srednje škole da je prikažu svojim učenicima.
Na festivalu Zlatni vitez u Moskvi, Jelena Puzić nagrađena je Nagradom žirija za ulogu Diane Budisavljević. Takođe, na Festivalu monodrame i pantomime, osvojila je nagradu za najboljeg mladog glumca.
DON ŽUAN
28. avgust u 21h
29. avgust u 21h
30. avgust u 21h
31. avgust u 21h
Vida Davidović (po Molijeru)
DON ŽUAN
Režija: Tihomir Stanić, Marko Misirača
Uloge: Don Žuan – STEFAN RADONjIĆ, Zdravko – VLADAN GAJOVIĆ, Gospodin Nedeljković – ĐORĐE MARKOVIĆ, Slobo – TIHOMIR STANIĆ, Elvira – MILICA JANKOVIĆ, Blažo – LEPOMIR IVKOVIĆ, Antonina – NEVENA ILIĆ, Valentina – ISIDORA GRAĐANIN, Milica – IVANA DUDIĆ, Pero – LUKA POTPARIĆ, Dragan – MILAN BOBIĆ, Arsa – LUKA SEVIĆ, Prosjak – DUŠAN AŠKOVIĆ
Početak rada na predstavi „Don Žuan“ poklapa se sa osnivanjem letnje pozorišne scene „Teatrijum“ u dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu, tako da je ova predstava prva premijera novog pozorišta.
Molijerov komad nastao je u Francuskoj u sedamnaestom veku i iako referiše na kategorije morala koje su tada bile aktuelne u skladu sa opštim svetonazorom francuskog i evropskog društva, on je i danas vrlo aktuelan. Umesto plemića, tu je elita, umesto arhaičnih predela francuskih šuma, tu je ovaj i ovakav, današnji Beograd. Umesto Done Elvire, tu su mnoge žene moćnika spremne da dožive pravu ljubav. Umesto viteštva, postoji jedna klanovska lojalnost ljudi koji u formiranim grupama dolaze u Beograd spremni da ga iskoriste kao i svaku dobru šansu.
Dakle, kao i svaka dobra komedija, „Don Žuan“ je komad koji odlično komunicira sa današnjim vremenom i aktuelnom situacijom. Ako se razmaštamo kao u prethodnim primerima dobijamo iz već postojećeg Molijera jedan Beograd (ili bar nešto što na njega liči) i kriminalnu elitu koja je osujećena nemilosrdnim libidom jednog od njenih članova. Ako Don Žuana smestimo u okrilje savremenog crnogorsko-klanovskog miljea u Beogradu, koji funkcioniše po principu strogog patrijarhata i osvete, i ako bismo stavili Don Žuana u situaciju da prekrši taj kod zbog svojih nagona i iskoristi jednu od žena unutar zajednice, bilo bi dosta zanimljivo posmatrati razrešenje ove zbrke. Ucene, pretnje, pištolji, podzemlje, krv, osveta i čast. Veze, vezice, afere i nagoni. A svime ovim se ne gubi ništa od Molijera.
Kombinujući aktuelni društveni kontekst sa jednim klasičnim delom dobijamo savremenu kritiku određenog miljea, a sa klasičnim humorom i dobrim molijerovskim zapletima; savremeno društvo i humor koji opstaje već vekovima zahvaljujući svojoj nepretencioznosti. A šta je smešnije, zabavnije i potresnije od kriminalne elite koja živi po principu plemena, patrijarhata i osvete? I šta je smešnije, zabavnije i potresnije od Don Žuana? Duboko smo uvereni da je baš zato ovaj spoj klasičnog zapleta i likova koji boje našu svakodnevnicu prava scenska kombinacija.
Tagovi
