Svi smo čuli novu Šakirinu pesmu. Većina je obratila pažnju na osvetničko-šaljiv tekst, a uprkos činjenici da ju je ova pesma vratila na top-liste (i u žižu interesovanja javnosti), mišljenja su podeljena. Jer nije svaki PR dobar PR. A reputacioni ugao je ovde veoma važan.
Pesma definitivno ima rekordan broj pregleda. Tekst ima jaku „I will survive“ komponentu, ali i te kako iznosi „prljav veš“ na videlo. Pesma je i predmet šale i ismevanja (najblaže rečeno), otuđila ju je od dela publike, zatvorila vrata oglašivačima, a posebno onima koje pejorativno pominje u tekstu, izazvala je saosećanje prema bivšem mužu – preljubniku, dopunila mu je i džepove, čak je uticala na popularnost njegove nove i mlađe izabranice sa kojom je i varao suprugu. O pravnim posledicama nemam podatke, ali nisu isključene.
Šakira je doživela ozbiljne lomove privatno, povređena je, to je sve jasno i razumljivo s obzirom na okolnosti. Ali, umesto da pokaže otvorenost i ranjivost, da dobije podršku i pobudi simpatije svih onih koji su ikada bili ostavljeni, širom planete (dakle svih, ikada i igde), ona je pesmu iskoristila (da pokuša) da se osveti i tako nađe svoju pravdu i neku završnicu.
Inače, o snazi ranjivosti najlepše govori Brene Braun, pa koristim priliku i taj aspekt da naglasim.
Komunikacija je građenje odnosa koji su bazirani na otvorenosti.
Verujem da bi tekst poput, primera radi, „All at Once“ od Vitni Hjuston (samo brža, latino varijanta ili pak balada, jer Šakira je i po tome poznata) bio mnogo moćniji izbor, svakako manje štetan za ugled, a paralela sa stvarnim životom jasna, uz neuporedivo veće saosećanje publike. A psihološki gledano, ovakav tekst „u rukavicama“, ali iskreno i otvoreno, takođe pruža „closure“.
Usuđujem se da kažem da je Šakirina osveta i nju oštetila. Vreme će pokazati koliko. Naš kolega Vladimir Veljković je juče citirao reči Bendžamina Frenklina, a koje po meni predstavljaju rezime čitave situacije. Sa time bih završila i svoje razmišljanje: „Što započne u besu, osvane u sramoti.“
Tagovi
