Neophodno je da na sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma međusobno sarađuju privatni, civilni i državni sektor. Ključno je i da edukovani budu oni koji neposredno rade sa klijentima kao što su šalterski radnici u bankama ili agenti za nekretnine, zaključci su panela koji je održan u okviru događaja „Primena mehanizama za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma – dostignuća i izazovi“.
Događajem je obeležen završetak jednogodišnjeg projekta „Inicijativa za sprečavanje pranja novca“ u organizaciji Partnera Srbija, uz podršku i u saradnji sa Američkim udruženjem pravnika.
Trenutno veliki izazov predstavlja i veliki broj ruskih i ukrajinskih državljana koji ulaze u Srbiju, rekao je pomočnik direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Dragan Marinković.
„To je vrlo izazovno sa aspekta porekla novca koji oni, sasvim legitimno, ulažu“, rekao je on.
Marinković je istakao da je Srbija potpuno usklađena sa svih 40 preporuka Međudržavnog tela za sprečavanje pranja novca FATF, što je potvrdio i Manival (Moneyval).
„Ostala nam je ta preporuka 15 koja se odnosi na nove tehnologije. Iz formalnih razloga nisu ocenjivali zato što smo uradili procenu rizika u sektoru digitalne imovine, trebalo je šest meseci pre plenuma Manivala da dostavimo, a mi smo to uradili u septembru, a plenum je bio u decembru. Dakle, imamo i to“, rekao je Marinković.
On je dodao da Srbija ima čvrst pravni osnov koji nam daje mogućnost da implementiramo sve to što je predviđeno, ali da je suština u edukaciji i prevenciji pranja novca, kao i da privatni, civilni i državni sektor ne mogu jedni bez drugih.
„Ako neki kriminalac ušeta i u banku i hoće da plasira sredstva u finansijski sistem Republike Srbije, to treba prva da prepozna banka, jer uprava to ne zna dok joj obveznik ne javi“, kaže Marinković.
Predrag Ćatić, specijalni savetnik za pravne poslove u Udruženju banaka Srbije poručio je da je interes svima isti.
„Sprečavanje pranja novca nije stvar koja se tiče deset ljudi u nekoj banci, ako banka ima sreće da ima deset ljudi u toj službi, nego je nešto što treba da zanima i menadžment banke, i šalterskog radnika, i klijenta koji dolazi i kome traže taj jedan papir viška. Ako se budemo bolje razumeli, ako budemo znali čemu to služi i da je svima u interesu da se ponašamo u skladu sa tim pravilima onda će nam svima biti lakše i da ispunimo ono što kaže zakon ili neka druga regulativa.“
Poslednje decenije su višestruko povećana ulaganja u oblast sprečavanja pranja novca i različite edukacije, alate i veličinu timova, koji bi zajedno trebalo da pomognu u prepoznavanju i prijavljivanju slučajeva, rekao je na panelu Miloš Bogdanović iz Udruženja za usklađenost u poslovanju.
„Ako na taj način pričamo sa velikom bankom, ona će to razumeti i neće neki CEO dići ruku lako da se nekih milion evra potroši na dobar alat koji će u realnom vremenu pratiti transakcije ili raditi atribuciju nivoa rizika za klijenta. S druge strane, i računovođa mora isto da radi, a nema tih milion evra. Zbog toga svi zajedno treba da radimo na tome kako da iste članove zakona treba i može da primeni i računovođa iz nekog grada u Srbiji.“
Teme koje se tiču finansiranja terorizma i pranja novca važne su i za pregovarački proces Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, rekla je koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Bojana Selaković.
„U svakom godišnjem izveštaju o napretku Srbije ova tema bude pomenuta na nekoliko mesta što još jednom dokazuje koliko je ova tema važna“, kazala je Selaković.
Ona dodaje da su udruženja, fondacije ili zadužbine označene kao potencijalno rizične i da su pod posebnom pažnjom propisa, a samim tim i različtih institucija.
Iako je to u skladu sa postavljanjem međunarodnih standarda, neophodno je prepoznati pravne specifičnosti neprofitnog sektora.
„Za razliku od kompanija i od privatnog sektora, koji su prvenstveno u fokusu i bankama i nekim drugim uslužnim delatnositma, neprofitni sektor opet ima određene svoje pravne specifičnosti jer kada govorimo o vlasništvu pa na dalje tu se ne mogu primenjivati te analogije, kao i kada je u pitnaju računovodstvena procedura,“ rekla je Selaković.
Zbog toga udruženja na dnevnom nivou imaju problema sa bankama ili prijavljivanjem stvarnih vlasnika.
Neprofitni sektor je zbog prestroge regulacije često izložen neželjenim posledicama, kao što je otežan pristup finansijskim uslugama, neopravdani napadi i ograničavanje ljudskih prava, rekla je na panelu programska direktorka European Center for Not-For-Profit Law (ECNL) Vanja Škorić.
„Manival je upozorio da sve države članica Manivala treba da osiguraju da se preporuke FATF-a ne koriste za suzbijanje legitimnih aktivnosti civilnog društva“, poručila je ona.
Međutim, regulacija sprečavanja pranja novca u skladu sa evropskim direktivama dovodi do zbunjenosti i do problema u primeni. Primer su prijave stvarnih vlasnika i javnost podataka.
„Svima nam je jasno da neproftini sektor nema stvarne vlasnike, već ima korisnike i zbog toga je kolateralna žrtva u ovoj regulativi“, kaže Škorić.
Ona dodaje da još uvek nije jasno kako će se regulisati prijava stvarnih vlasnika jer, nažalost, ni novi pravni paket nije dao direktne upute kako bi se izbegla pravna nesigurnost.
Izvršna direktorka Partneri Srbija, Ana Toskić Cvetinović, rekla je da je ova organizacija razvila onajln platformu sa besplatnim kursem o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma kako bi uspeli da dopru do većeg broja organizacija i članova civilnog sektora, kao I do što šireg kruga predstavnika privatnog sektora. Na platformi se nalazi program sa devet predavanja koja govore o različitim aspektima kao što je uvod o sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uticaj ovog sistema na delovanje civilnog sektora, pitanja nadzora, predavanja o trendovima u ovoj oblasti i pitanje utvrđivanja stvarnih vlasnika.
„Jedan od vidova podrške koju smo pružali u toku projekta i koji će biti dostupan i nakon zvaničnog završetka projekta, jeste i savetodavna podrška eksprertskog tima koji su Partneri Srbija okupili,“ rekla je Toskić Cvetinović.
Tagovi
