Ali prava 1984. spada u one „zlatne godine“ terminalne faze Titolenda. Negde na pola puta od Titove smrti do Osme sednice srpskih komunista i pobede frakcije Slobodana Miloševića. To je bitna godina decenije paradoksa – „zlatnog vremena“ – stalne nestašice (struje, kafe, benzina, banana…) i otvaranja pitanja sudbine SFRJ nakon albanskih demonstracija na Kosovu 1981. godine. Hajde da vidimo čega je sve, između ostalog, bilo u toj 1984. godini: Stiv Džobs je predstavio Apple Macintosh – prvi komercijalno uspešan računar sa mišom i grafičkim interfejsom.
Predsednik Predsedništva SFRJ Mika Špiljak boravio je u SAD. Černjenko je nasledio Andropova na mestu generalnog sekretara Komunističke partije Sovjetskog Saveza (SAD se tek poslednjih godina sa Bajdenom i Trampom nalaze u gerontokratskoj fazi). Bajaga je objavio „Pozitivnu geografiju“. Otkazana je poseta pape Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj planirana za septembar. Na „Evroviziju“ odlaze Vlado Kalember i Izolda Barudžija sa „Ćao amore, ćao ljubavi“, iako će u narodu ostati poznatija „Princeza“ Dade Topića i Slađane Milošević.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS