Svet je usred epidemije anksioznosti i nije ni čudo, kaže dr Elen Vora. Savremeni život je prepun stresora, od naših telefona do „uvek uključen“ radne kulture i nedovoljnog izlaganja sunčevoj svetlosti. Ali, tvrdi ona, našem razumevanju ove krize je potrebna revizija.
U svojoj novoj knjizi, „Anatomija anksioznosti“, Vora iznosi ubedljiv argument da anksiozni ljudi treba da se pozabave stanjem ne samo u svojim umovima već i u svojim telima. To počinje razvrstavanjem nelagode u dve kategorije: „lažna anksioznost“ i „istinska anksioznost“. Oba uzrokuju pravu patnju, ali svaki od njih zahteva sasvim drugačiji pristup, piše Gardijan.
Lažna anksioznost, kako je Vora opisuje, u velikoj meri je ukorenjena u našem fizičkom zdravlju. Možemo da se osećamo anksiozno jer smo hronično neispavani, ili smo uneli previše kofeina, ili jedemo previše brze hrane. Sve ovo može da izazove stresnu reakciju u našim telima, koja šalje poruku našem mozgu: nešto nije u redu.
I mi odlučujemo da su to problemi u vezi, nedavni imeljl sa posla ili strah od vesti zbog kojih smo na ivici. Ovo bi trebalo da dođe kao olakšanje, jer to znači da postoje prilično jednostavni koraci koje možemo da preduzmemo da popravimo situaciju. Vora, koja sebe opisuje kao holističkog psihijatra, fokusira se na promene koje možemo da unesemo u naše svakodnevne navike.
Mnogi njeni predlozi se čine ostvarivim: minimizirajte izlaganje plavoj svetlosti kasno tokom dana; jedite više povrća; ograničite upotrebu društvenih mreža. Drugi izgledaju zastrašujući, uključujući potpuno odustajanje od šećera. Ali Vora piše sa saosećanjem napominjući da će delovanje čak i na nekoliko njenih predloga biti od koristi i poziva čitaoce da ne budu preoprezni u pogledu ishrane: „Mnogostruko zadovoljstvo zbog hrane je, samo po sebi, moćan lek za anksioznost“.
Nakon što smo eliminisali ove izvore lažne anksioznosti, možemo da se okrenemo onome što Vora naziva istinskom anksioznošću. Ovo je bilo kakav nemirni osećaj koji ostaje, „koji možemo da zamislimo kao emocionalni kompas koji nam govori da nešto nije OK“. Možda je to signal da idemo pogrešnim putem u svojoj karijeri ili odnosima, ili da smo zabrinuti zbog stanja u svetu i osećaja da treba da preduzmemo akciju.
Umesto da pokušavamo da izbrišemo ovaj osećaj, trebalo bi da ga prihvatimo: „Naša nelagodna osećanja više nisu neprijatelji ili nešto što možemo da pobedimo – oni umesto toga postaju naše oruđe i saveznici“. Ključ je, kaže Vora, da shvatimo kako da se ‘podesimo’ na ovu istinsku anksioznost i čujemo njenu poruku.
To je spasonosni način da se stanje posmatra kao ne samo teret, već i blagoslov. Ključno je, kaže ona, shvatiti kako da se „podesimo“ na ovu istinsku anksioznost i čujemo njenu poruku. To zavisi od toga da naučimo da mirno sedimo i slušamo sebe.
Vora nudi jednostavan i neosuđujući vodič za meditaciju i predlaže da se smirimo tako što ćemo stupiti u kontakt sa prirodom i sa drugima, jer, „na kraju dana, naše blagostanje počiva na našim vezama sa drugim ljudima iznad svega ostalog“.
Vora ima diplomu medicine sa Univerziteta Kolumbija i veliko iskustvo u alternativama zapadnoj medicini. Rezultat je otvoren i zaokružen pristup psihi, piše Gardijan.
Ipak, ona pažljivo savetuje čitaoce da su njihova sopstvena iskustva jedinstvena. „Ton života ovih dana je anksioznost“, piše Vora. „Anksioznost je glagol, vibracija, tekstura, pH našeg doba. Anksiozni ljudi su tvrdi Vora, osetljivi na „toksične uticaje našeg modernog sveta“ pre nego što ih drugi identifikuju.
Oni koji žive sa ovim stanjem, dakle, mogu da se ponose njime; oni su empatični, intuitivni, kreativni. Anksioznost „znači da možda imate veću antenu od prosečne osobe, tako da hvatate više pozadinske buke“, kaže ona. „Ovo može biti ogovornost, jer svet može biti prilično glasan ovih dana, ali je i dar“.
Tagovi
