Takva vojna edukacija dovela je i do unapređenja tadašnjeg sistema ratovanja. Spartanci su podelili svoju vojsku u manje jedinice. Svakom je komandovao oficir, a njihove falange su ovako bile mnogo poslušnije i nisu, čak ni u vrevi bitke, gubile lanac komandovanja. Uz to, koristili su izviđanje terena. Zato im nije bilo ravnih među grčkim državama.
Zato je njih 300, predvođenih kraljem Leonidom, kojem je u tom trenutku, veruje se, oko šezdeset godina, bilo važnije za odbranu Grčke od nekoliko hiljada drugih vojnika iz drugih polisa (najpreciznije procene govore o 7.000 vojnika iz Tebe i Tespije).
Tih tri stotine odabrao je sam. Svi oni su već imali muške potomke, pošto je kralj želeo da se njihova loza nastavi. Prema Plutarhu, pitali su ga zašto je u tako veliku bitku poveo tako mali broj ljudi.
„Imam ih dovoljno, jer će svi poginuti“, odgovorio je, naravno, lakonski.
CEO TEKST U HIT MAGAZINU ISTORIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI NEDELJNIK OD 24. NOVEMBRA, DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS
