Istorija i strateške analize: sudeći po poslednjim izdanjima, ponovo se budi interesovanje za rat. Jedno od tih izdanja je i impresivna knjiga Svetovi u ratu, čiji je poslednji tom posvećen „ratovima bez granica“ od 1945. do danas (1). Ovaj deo napisala je grupa autora i posvećen je pre svega promeni koju je donelo nuklearno oružje. Ali opasna „ravnoteža straha“, uspostavljena na severnoj hemisferi, nije sprečila da na obodima bivših imperija izbiju ratovi za nezavisnost, ozbiljni građanski i međudržavni sukobi. Urušavanje Sovjetskog Saveza okončalo je ovaj, tako loše nazvan: Hladni rat.
Kada zapadne sile krenu u takozvane pravedne ratove – u Avganistanu, Iraku, Siriji, Libiji – stvaraju se novi konflikti: neredovni ratovi i „asimetrični“ neprijatelji, sukobi „civilizacija“ – a sve to na bazi širenja oružja za masovno uništenje, na sve više deteritorijalizovanom bojnom polju koje se širi na internet, na morske dubine ili na polje komunikacija… Oružja pete generacije, pre svega navođena putem algoritama, savladavaju sva ograničenja. Da se ne bi ogrešile o međunarodno pravo (o zabranu upotrebe hemijskog i biološkog oružja i nagaznih mina), o zabrane Ženevske konvencije, da bi izbegle Međunarodni krivični sud osnovan 1998, države se trude da „zadrže oružane konflikte u ograničenim zonama, da izbegavaju preteranu upotrebu oružja i kolateralne štete“. A tehnologija im omogućava da „intervencije budu što je više moguće ’hirurški’ svedene“.
No, „može li se i dalje pobediti u ratu?” U svom ambicioznom pregledu više od dvadeset vekova istorije sukoba (2), Gaidž Minasijan daje odričan odgovor: kao što je tvrdio pruski teoretičar Karl fon Klausevic, pobeda je promenljiv pojam, kao i rat. Danas se nižu konflikti bez pobednika i pobeđenih – Irak, Avganistan, Sahel – što tera na razmišljanje o „maglovitoj pobedi“. Do pre neku deceniju, kult odlučne pobede postignute masivnim i munjevitim ofanzivama davao je ritam američkim pohodima; ali taj kult više nije operativan: beskrajni ratovi nailaze na vojne i političke ćorsokake, dok kopnene sukobe pretiče medijska bitka za odobravanje javnog mnjenja.
Čak je i pojam pobede nedorečen: da li je Francuska „pobedila“ u Maliju 2013? Da li je koalicija (predvođena Amerikom) „pobedila“ u Avganistanu? „Ne znamo kako da odgovorimo na ova pitanja“, priznaje Olivije Zajec u svom Strateškom traktatu Škole za ratovanje (3). Međutim, istovremeno insistira da, ako se ne može proglasiti pobeda, „onda postoji opasnost stalnih sukoba, rasutih i bez vremenskih ograničenja“.
Ali sumnjivo je ako se samo proglasi pobeda, kao što smo videli u primerima drugog toma Mitova o Drugom svetskom ratu (4), makar to bilo i „hiljadu pobeda“ iz 1940. na koje se poziva francusko vazduhoplovstvo. Kao eho čujemo reči koje je, prema generalu Nikoli le Nenu (5), izgovorio general Hajnc Guderijan, vođa oklopnih jedinica pod Trećim rajhom: „Naša nesreća bile su naše munjevite pobede. Odvele su nas suviše brzo suviše daleko.“ Dijalog kroz vekove između dva čuvena stratega…
PREVOD: Jelena Nikolić
(1) Urednik serije: Hervé Drevillon. Mondes en guerre, tome IV. Guerre sans frontières, 1945 à nos jours, glavni i odgovorni urednik: Louis Gautier, Passés composés, Pariz, 2021, 760 strana.
(2) Gaïdz Minassian, Les Sentiers de la victoire, Passés composés, Pariz, 2020, 714 strana.
(3) Martin Motte, Georges-Henri Soutou, Jérôme de Lespinois et Olivier Zajec, La Mesure de la force. Traité de stratégie del’École de guerre, Tallandier, Paris, 2021, 474 strane.
(4) Jean Lopez et Olivier Wieviorka (ur.), Mythes dela seconde guerre mondiale, tome II, Perrin, coll. «Tempus», Pariz, 2021, 366 strana.(5) Nicolas Le Nen, Petites Mémoires d’outre-guerre, Éditions du Rocher, Monaco, 2021, 162 strane.
Tekst iz Mond diplomatika koji se dobija na poklon uz svaki primerak novog broja Nedeljnika.
Tagovi
