Pravo na abortus širom sveta i 21. vek: Ko nazaduje, gde je ostvaren napredak?

Vrhovni sud Sjedinjenih Država navodno razmatra odluku o poništavanju slučaja presedana Rou protiv Vejda iz 1973. godine kojim je u Americi faktički zagarantovano pravo na abortus. Nedavno je procureo nacrt mišljenja, a jedan od sudija je potvrdio autentičnost uz napomenu da odluka nije konačna. Međutim, ukoliko postane pravosnažna, abortus se više neće smatrati ustavnim pravom u SAD, a svaka država će biti slobodna da odredi zakonitost postupka.

Slučaj Rou protiv Vejda je ženama u SAD dao pravo na abortus u prva tri meseca trudnoće, kao i ograničeno pravo nakon tromesečja. Dok je abortus zahvaljujući ovom slučaju, u nekom obliku, legalan u svakoj američkoj saveznoj državi, pristup abortusu erodiran je tokom godina u više od deset saveznih država, prenosi Tajm.

Teksas je, na primer, 2021. usvojio zakon kojim se građanima dozvoljava da tuže klinike i lekare zbog abortusa nastalog nakon šeste nedelje trudnoće. U Misisipiju – državi koja je u središtu slučaja Vrhovnog suda – većina abortusa je zabranjena nakon petnaeste nedelje trudnoće.

Povlačenje prava na abortus u SAD očitava se i u mnogim drugim nacijama širom sveta, gde se uspon raznih pokreta za život poklopio sa radikalnim političkim ili kulturnim promenama. U drugim zemljama, aktivistkinje i aktivisti za prava na abortus zalažu se – manje ili više uspešno – za manje restriktivne zakone, kao deo šire borbe za prava žena.

Zemlje u kojima je abortus nezakonit

Prema Centru za reproduktivna prava, globalnoj pravnoj zastupničkoj organizaciji, u svetu postoje 24 zemlje u kojima je abortus potpuno zabranjen. Među njima su Andora i Malta u Evropi, Salvador i Honduras u Centralnoj Americi, Senegal i Egipat u Africi, Filipini i Laos u Aziji…

Oko 90 miliona žena širom sveta, u reproduktivnom dobu, živi u zemljama koje u potpunosti zabranjuju abortus.

Aktivistkinje i aktivisti u mnogim od ovih zemalja nastavljaju da se bore za ublažavanje ograničenja abortusa. Trenutni zakoni u El Salvadoru, koji su uvedeni 1998. nakon kampanje konzervativnih sektora Katoličke crkve, doveli su do toga da su desetine žena proglašene krivim za „teško ubistvo“, čak i u slučajevima pobačaja.

U martu 2022. na hiljade salvadorskih žena marširale su tražeći da se zabrana ublaži kako bi se dozvolili abortusi u slučajevima silovanja, kada fetus nije održiv ili ako je život žene ugrožen.

Zemlje sa značajnim ograničenjima pristupa abortusu

Više od pedeset zemalja i regiona dozvoljava abortus samo kada je zdravlje žene ugroženo. Pojedini zakoni u ovim državama i svetskim regionima odnose se samo na fizičko zdravlje, dok drugi uključuju i mentalno zdravlje. Među njim su Libija, Iran, Indonezija, Venecuela, Niegerija…

Druge države imaju izuzetke za slučajeve silovanja, incesta ili abnormalnosti fetusa.

U Brazilu je, na primer, abortus ilegalan, osim u slučajevima silovanja, rizika po život majke ili kada fetus ima anencefaliju – kada nedostaju delovi mozga ili lobanje. U ovim slučajevima, ženi je potrebno odobrenje lekara i najmanje tri druga medicinska stručnjaka. U avgustu 2020, pod krajnje desničarskom vladom brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, uvedena je uredba Ministarstva zdravlja koja zahteva od medicinskih stručnjaka da prikupe dokaze i prijave policiji svakoga ko traži zakonski prekid trudnoće nakon silovanja. Hjuman rajts voč navodi da ova procedura odvraća žene koje su silovane da se prijave za abortus.

U januaru 2021, u Poljskoj je uvedena skoro potpuna zabrana abortusa, dozvoljavajući postupak samo u slučajevima silovanja, incesta ili kada je život majke ugrožen. Zabrana je uklonila izuzetak za abortus u slučajevima teških i ireverzibilnih abnormalnosti fetusa – razloga zbog kojih je objavljeno 98 odsto abortusa u Poljskoj tokom 2019.

Takođe, u Poljskoj su u novembru 2021. izbile masovne demonstracije nakon smrti dvadesetdvogodišnje žene zbog sepse usled komplikacija tokom njene trudnoće. Porodica preminule žene je istakla da je abortus u njeom slučaju odložen upravo zbog novog zakona koji osporava takvo postupanje u većini slučajeva.

Krajem aprila u Poljskoj je zabeležen i prvi slučaj suđenja po novom zakonu. Jedna aktivistkinja za prava žena na abortus je optužena da je trudnici dala tablete za izazivanje pobačaja.

Evropski sud za ljudska prava je inače još 2007. godine doneo presudu protiv Poljske utvrđujući da su organi ove države zabranili abortus jednoj trudnici iako je bila zdravstveno ugrožena – i bez obzira što je zakon to dozvoljavao – prekršivši njeno pravo na privatnost.

Zemlje sa širim pristupom abortusu

Prema Centru za reproduktivna prava, u Japanu, Indiji, Kanadi, kao i u većini država Evrope i SAD, više od polovine žena u reproduktivnom dobu može bezbedno pristupiti abortusu bilo na osnovu ličnog zahteva ili na osnovu širokog opsega društvenih ili ekonomskih razloga.

Sedamdeset i dve zemlje – uključujući Francusku i Nemačku – dozvoljavaju abortus u skladu sa vremenskim ograničenjima gestacije – najčešće do dvanaeste nedelje trudnoće. Čak iu ovim zemljama često postoje različiti izuzeci koji dozvoljavaju da se abortus izvrši i kasnije. U Velikoj Britaniji, recimo, postoji ograničenje za abortus – do 24. nedelje trudnoće – ali ako fetus razvije invaliditet kao što je Daunov sindrom, trudnoća se može prekinuti sve do rođenja.

Dok su pokreti za život u zemljama poput Poljske i SAD uspešno lobirali za povlačenje zakona koji garantuju prava žena na abortus, druge nacije prave korake i ustupke ka većim slobodama. U proteklih 18 meseci, Kolumbija, Argentina i Meksiko – tradicionalno konzervativne katoličke zemlje u Latinskoj Americi – dekriminalizovale su abortuse nakon talasa protesta i kampanja za šira prava žena. Kolumbija je recimo postavila zakonsku granicu za abortus do 24. nedelje trudnoće.

Promene su inspirisale i druge pokrete u Južnoj Americi. Čile bi tako mogao da postane prva latinoamerička zemlja koja je pravo na abortus zagarantovala u ustavu.

U Evropi je posebnu pažnju povukla Irska, a sve nakon narodnog referenduma u ​​maju 2018. koji je doveo do legalizacije abortusa zaključno sa dvanaestom nedeljom trudnoće, ali i nakon toga u određenim slučajevima. Pre ove promene, hiljade Irkinja bi obično putovale u obližnju Englesku kako bi izvršile proces abortusa, prema podacima Data centra iz Belfasta.

Novi Zeland je 2020. dekriminalizovao abortus i produžio zakonski period prava na abortus do dvadesete nedelje trudnoće. Pre toga, bilo je obavezno da dva lekara odobre abortus — i to samo u slučaju ako je postojala „ozbiljna opasnost“ po zdravlje žene.

Gde je Srbija?

Prema Zakonu o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, žene starije od 16 godina mogu da zahtevaju prekid trudnoće u prvih 10 nedelja, dok u kasnijem periodu o tome odlučuje konzilijum lekara i etički odbor.

„Legalizacija abortusa u Srbiji počela je pedesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji, i to na ideolgiji ravnopravnosti muškarca i žene“, rekla je Violeta Besirević, redovna profesorka Pravnog fakulteta univerziteta Union u Beogradu, a preneo BBC na srpskom jeziku.

Besirević dodaje da Ustav Srbije ne reguliše ovo pravo, ali se ono može tumačiti kao deo prava na slobodan razvoj ličnosti u okviru ustavne zaštite prava na poštovanje ljudskog dostojanstva.

Dakle, u Republici Srbiji abortus je legalan i dozvoljen, a detaljno ga reguliše Zakon o postupku prekida  trudnoće  u zdravstvenim ustanovama. 

Kako pokazuju podaci Abort riport EU, broj indukovanih abortusa u Srbijij je opao skoro duplo u periodu od 2010. do 2020. godine. Recimo, 2010. bilo je 20.559 slučajeva, dok je 2020. godine zabeleženo 10.434 slučajeva.