„Pravo na zaborav“ ili besramno pranje kriminalnih biografija: Priča o španskoj kompaniji koja „briše prošlost sa interneta“ – Dosije o dezinformacijama

“Mi brišemo vašu prošlost”, slogan je kompanije Eliminalija, koja je deo industrije u usponu, a njene kancelarije nalaze se u nekoliko velikih gradova Evrope, između ostalog u Barseloni i Kijevu.

Kompanija se bavi takozvanom „dubinskom pretragom“ svih informacija na internetu. Bilo da se radi o članku, objavi na društvenoj mreži ili lažnom identitetu, Eliminalija garantuje svojim klijentima da će ukloniti sve neželjene informacije sa interneta o njima.

Sve to deluje idealno i obećavajuće, međutim, Gardijan je otkrio nekoliko detalja o kompaniji, koji se klijentima neće svideti. Tokom nekoliko godina Eliminalija je koristila neetičke i obmanjujuće metode za uklanjanje neželjenog i štetnog sadržaja sa interneta.

Šta to uopšte znači?

To uključuje lažno predstavljanje trećih strana, kao što su medijske organizacije i podnošenje lažnih žalbi u vezi sa autorskim pravima pretraživača, poput Gugla, da bi se informacije uklonile. Ugrubo, to sahranjuje negativne članke, koje bi poplavile slatke pričice o psima, automobilima i fudbalu.

Otkriveno je da Eliminalija poseduje više od 50.000 internih fajlova, koji su dokaz da je kompanija radila za mnoštvo klijenata širom sveta. Većina tih klijenata je samo želela da trajno izbriše degradirajući sadržaj o sebi sa interneta, bez ikakvih posledica.

Međutim, nisu svi klijenti želeli da izbrišu površne tračeve o sebi. Neki su bili optuženi za ozbiljna krivična dela poput krijumčarenja droge, seksualnih prestupa i slično.

Na sajtu Eliminalije navodi se da komanija posluje tako što koristi legitimno „pravo EU na zaborav“, koje kriminalci u nekim slučajevima mogu da koriste kako bi podneli zahtev za uklanjanje referenci na svoje osude, u slučajevima u kojima se može razumno tvrditi da su popravili svoje ponašanje.

Još uvek javnosti nije poznato da li su klijenti Eliminalije znali za metode koje je kompanija koristila.

Dokumenta je sa Gardijanom podelila francuska neprofitna organizacija „Forbidden Stories”, koja je i koordinator globalne istrage o dezinformacijama.

Eliminaliju je 2013. godine osnovao Dijego „Didaka“ Sančeza.

Kompanija je napravila katalog svojih klijenata u 50 zemalja. Prema fajlovima koji su procurili u javnost, između 2015. i 2021. Sančez je radio za više od 1.500 pojedinaca i preduzeća. Ovi fajlovi uključuju mejlove, ugovore, detalje o klijentima, lažna pravna pisma i kopije negativnih članaka o klijentima firme.

Među klijentima se našla i Švajcarska banka. Optužena je za kršenje propisa o pranju novca. Tu je i jedan stanodavac iz sirotinjskog naselja, tu se našao i turski biotehnološki tajkun, koji je naručio ubistvo poslovnog saradnika kao i venecuelanski poreski biznismen umešan u aferu “neplaćanja poreza” za velika umetnička dela.

Kompanija, na pitanja o ovom slučaju nije želela da daje detaljnija objašnjenja. Njeni advokati su rekli: „Sadržaj ovih špekulacija samo pokazuje delimičan i nečastan pristup.”

Međutim, nekoliko klijenata Eliminalije je želelo da odgovori na pitanja o radu kompanije.

Jedan od njih je Hernan Gabrijel Vestman, koji je  2017. optužen za pranje novca narko kartela „Sinaloa”. Sudije su dve godine kasnije odbacile optužbe, navodeći nedovoljno dokaza za ovaj slučaj.

Vestman je rekao Vašington postu, da je optužbe protiv njega podigla vlada Maurisija Makrija, kao odmazdu, zbog toga što je poslovao sa Makrijevom levičarskom prethodnicom, Kristinom Fernandez de Kiršner.

Rekao je da je uspeo da ubedi argentinske medije da uklone članke o njemu, ali se obratio i Eliminaliji za pomoć oko izveštaja strane štampe koje je smatrao netačnim.

Vestman se sada pojavljuje u člancima koji govore o pravilima američkog fudbala, primeni filozofije u svakodnevnom životu i „prirodnoj aroganciji“ čivava. Svi ti tekstovi objavljeni su na sajtovima za koje se čini da su povezani sa Eliminalijinom matičnom kompanijom.

Vestman je rekao da ne zna kako je Eliminalija uklonila članke i da nije znao za bilo kakvu neželjenu poštu.

„Kurium“, Švedska neprofitna organizacija, identifikovala je 600 sajtova na kojima se nalaze slični članci, često o psima, automobilima i sportu, na kojima su istaknuta imena ljudi koji se pojavljuju u fajlovima koji su dospeli u javnost, kao klijenti Eliminalije.

Priče se objavljuju među pravim novinskim izveštajima kako bi se povećao njihov kredibilitet. Ovi sajtovi zatim preplavljuju sadržaj na guglu, često koristeći pažljivo formulisane naslove koji, potencijalno, prevare algoritam pretraživača, pa spam članke postave visoko u rezultate bilo koje pretrage.

Lažne tvrdnje o autorskim pravima

Izgleda da je Eliminalija iskoristila i zakone SAD-a, namenjene zaštiti intelektualne svojine, Milenijumskog zakona o digitalnim autorskim pravima. Prema njegovim odredbama, pretraživači moraju da obezbede način na koji kompanije i pojedinci mogu da uklone ukradeni sadržaj.

U jednom slučaju, zaposleni u Eliminaliji lažno je tvrdio da je predstavnik kompanije, koja je vlasnik italijanskog lista „La Repubblica”, podneo lažnu žalbu u vezi sa autorskim pravima guglu, tražeći da ukloni člana javnog posta na blogu, koji je navodno plagirao članak .

Vlasnik novina za Gardijan je rekao da nije podneo žalbu zbog autorskih prava, niti da ima zaposlenog koji odgovara imenu podnosioca žalbe.

Čini se da je žalba bila deo rada Eliminalije u ime italijanske softverske kompanije „Area SpA”. Area, za koju je 2011. objavljeno da je prodala tehnologiju za nadzor sirijskog diktatora Bašara el Asada, potvrdila je Gardijanu da je angažovala Eliminaliju. Kompanija je, 2014. godine, pristala da plati kaznu od 100.000 dolara američkom Ministarstvu trgovine kako bi odbacili optužbe.

„Jedan od glavnih razloga naše namere da uklonimo sadržaj je njegova delimična neistinitost i nedostatak tačnosti“, saopštila je kompanija, dodavši da veruje da Eliminalija mora da se pridržava svih propisa i da se ponaša profesionalno i etički.

„Možete sagraditi svoju budućnost ispočetka“

Za jednog klijenta, zaposleni u Eliminaliji pokušao je da prevari gugl i ukloni članak Business Timesa u Singapuru o pranju novca od strane švajcarskih banaka. On lažno predstavljao za novinsku agenciju “Bloomberg” tvrdeći da je Business Times plagirao njihov tekst.

Raul Soto iz “Briselske komisije EU“ je jednoj hosting kompaniji poslao nešto što je ličilo na pravne pretnje, zahtevajući da izbriše blogove kenijske opozicione grupe. U početku su pisma izgledala originalno i autentično, ali ih je vrlo loš engleski u jednom trenutku odao. Evropska komisija je rekla novinarima da je zatražila od svog odeljenja za sajber bezbednost da ukloni domen koji se koristi za slanje pretnji na osnovu lažnog predstavljanja.

Ranije ove godine, Eliminalija, kompanija koja obećava brisanje vaše prošlosti, a samim tim i izgradnju nove budućnosti, poušala je da promeni svoj identitet, promenivši ime u zvaničnim registrima u „iData Protection”. Međutim, nova, šokantna otkrića koja konstantno pune stranice novina i portala širom sveta, koja se objavljuju u medijima širom sveta, možda neće biti tako laka za brisanje i novi početak.