Postoji onaj izraz u muzici – „one hit wonders“ koji se odnosi na autora ili bend koji je imao planetarni hit i ništa pre i posle toga. Dugačka je lista izvođača tih hitova kao što su „Funky Town“, „Ring My Bell“…
U kinematografiji postoji nešto slično, ali režiser Majkl Ćimino sigurno nije vlasnik te odrednice, iako ga najšire gledalište najviše pamti samo po jednom filmu – „Lovac na jelene“. Ali ko bi se bunio da mu čitav život stane u jedno remek-delo? Ipak, Majkl Ćimino je mnogo više od genijalnog autora jednog genijalnog filma, a ovo „genijalno“ ostaje kao trajna etiketa.
On je na neki način i simbol otpora umetnika naspram velikih studija koji su na kraju dobili taj rat, pa danas uz ime filma najčešće ide ime studija dok režiseri postaju sve više pomoć na putu. Ćimino će posle „Lovca na jelene“ sa kojim je uzeo pet Oskara doživeti slom filmom „Vrata raja“ u čijem saldu je 40 miliona uloženih dolara naspram milion dolara prihoda, ali i već pomenuti rat sa velikim studijima i on kao jedno od poslednjih imena koje je u tom ratu „dalo život“.
Uz Majkla Ćimina ide niz kontroverzi i priča. Od napada da je rasista, desničarski filmaš, režiser koji je romansirao biografiju okorelog mafijaša („Sicilijanac“)… Ćiminov „Lovac na jelene“ je „otkrio svetu“ ruski rulet, naterao SSSR i saveznike da povuku svoje filmove sa festivala na kojem je učestvovao, i prikazao Amerikance ruskog porekla ovekovečene kamerom u doba Hladnog rata. Zato i sad ova priča o Ćiminu u trenutku kada traje najnovije zahlađenje i polarizacija sveta, i to ispričana od strane dva lika bitna za srpski film. Jedan je sjajni režiser, a drugi je profesor i autor kultne emisije na nekadašnjoj „Devedesetdvojci“.
Opširnije o ovom fenomenu čitajte u novom Nedeljniku za koji šišu Milutin Petrović, režiser i Goran Terzić, profesor filmske montaže na Fakultetu dramskih umetnosti
CEO TEKST U AKTUELNOM NEDELJNIKU
