Pre nego što ću uključiti diktafon, ručamo u „Dokeru“ i tokom priče jasno mi je zašto Stefan nije doživeo poneku lošu sudbinu ponekih čuda od dece, a razlog je jednostavan: nije osiguravao ruke ni od padova sa skejta, a ni odrastanje od običnog što podrazumeva obrazovanje sa vršnjacima u školi iz kraja.
Na tanjiru su nam delicije, a kroz prozor paba vidi se bilbord koji najavljuje koncert na kojem 21. juna svira sa Neletom Karajlićem na Tašmajdanu na Svetski dan muzike u projektu Rock El Clasico. Njih dvojica kombinuju rok i klasiku, a nas dvojica smo tog popodneva razna piva iz ponude.
***
Sad kad smo spomenuli Ronalda Regana, čega se sećaš sa tog nastupa pred tadašnjim američkim predsednikom?
To je bio Božićni šou koji se emituje svake godine. Bilo je hiljadu provera i prošli smo desetak skenera i detektora. I kada smo konačno došli u garderobu, moja majka, koja je trebalo da me prati na klaviru, ne može da nađe note. U svim tim vađenjima iz tašne i proverama ona je negde izgubila note. I krećem da sviram „Ave Marija“ bez pratnje pred Ronaldom Reganom. To se snimalo a pred emitovanje tog koncerta holivudski je nasnimljen klavir.
Regan nije ništa primetio?
Sećam ga se kao veoma srdačnog čoveka. U svoj toj stegnutosti protokola predsednik Amerike i njegova žena imali su susret sa detetom. I to otvara ljude. Imao sam 13 godina i on je u tom momentu bio ljudsko biće, a pre toga i posle toga, bio je predsednik Amerike.
Ceo životni intervju Stefana Milenkovića pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 16. juna
Digitalno izdanje dostupno je na Nstore.rs
Tagovi
