Nalećem u knjižari na novo izdanje „Idiota“ Dostojevskog i kad dođem kući, izučavam staru knjigu plavih korica i tvrdog poveza koja je pripadala mojoj mami i njenoj sestri. Nešto me kopka a nisam sigurna šta. Vrtim knjigu po rukama poput Rubikove kocke.
Ono što verovatno nikad pre nisam primetila a što me muči je to da na poleđini starih izdanja nema sinopsisa – o čemu je knjiga, niti blurbova – šta je neko rekao o knjizi. Korice su hladne i misteriozne. Morao si da se pomučiš, da knjigu hrabro odabereš i da zaroniš u redove da bi video o čemu je reč. Nije bilo prečica kao što je to danas, gde na svakoj knjizi postoji sinopsis a najčešće i blurb. Skoro da ti kažu i šta treba da misliš o njoj pre nego što je pročitaš.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS OD ČETVRTKA, 7. SEPTEMBRA
Tagovi
