O predlogu da se srpski jezik uči i na fakultetima za novi broj Nedeljnika pisala je prof. dr Rajna Dragićević, upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Gotovo da s nostalgijom danas možemo čitati razmišljanja pisaca i lingvista o značaju maternjeg jezika. Iz ugla vladajuće antikulture u kojoj živimo, sasvim patetično zvuče reči Stojana Novakovića: „Jezikom kao vazduhom živi sav i društveni i umstveni pokret narodni.“ Bavljenje maternjim jezikom dovodilo se u najužu vezu sa duhovnošću naroda i pojedinca, pa je Aleksandar Belić o značaju građenja novih reči u srpskom jeziku rekao da „taj posao treba da se nastavi sa većom snagom i sa neodstupnim uverenjem da je to jedan od osnovnih zadataka našeg duhovnog života“.
Brojni primeri u svetu ukazuju na činjenicu da se paradigma promenila i da je savremeni svet spreman da zanemari maternji jezik, pa čak i da ga zatre, ako će mu upotreba nekog stranog, prestižnijeg jezika doneti bolji ekonomski status, bržu zaradu i bogatiji život. Čak i oni narodi čiji je identitet upitan ili ugrožen, koji žive u senci velikih naroda i njihovih jezika, i za koje se, iz različitih političkih i istorijskih razloga, očekuje da će posebno brinuti o maternjem jeziku kao jednoj od najvažnijih nacionalnih vrednosti, ponekad pokazuju da im je ekonomska ili politička računica važnija od identitetske.
Ceo tekst profesorke Rajne Dragićević čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 4. jula. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
