Kada bismo proučavajući i objašnjavajući fenomen Ane Đurić Konstrakte pozajmili omiljenu „ilustraciju“ statističara i analitičara svih žanrova – takozvanu pitu, moglo bi se tu mnogo toga „zaseći“. Jer dosta je tih trouglastih „krišaka“ s naslovom i procentualnim udelom u celokupnom fenomenu. Na početku teksta, pada mi na pamet kraj jednog jesenjeg ispijanja kafe sa Anom u njenom bloku Novog Beograda.
Krenuo sam ka automobilu idući od starih zgrada kroz „aleju“ novih i setio se njenih fantastičnih odgovora u intervjuu koji smo radili za letnji dvobroj Nedeljnika. Radilo se baš o opisivanju društva, promenama, tranziciji kroz lice i naličje Novog Beograda. Da skratim, ili parafraziram, gospođa Đurić je tada (kao arhitekta) opisala fantastičnu arhitekturu Novog Beograda s početka neimarstva i gradnje ove najveće beogradske opštine na pesku preko reke. Pričom o stambenim kvadratima namenjenim čoveku. Onda se dotakla jednog kioska sa brzom hranom i tada neviđenim brojem priloga koji se pojavio u komšiluku i kroz koji je videla svu nadolazeću promenu i dolazak kapitalizma u Beograd i Srbiju. Novo doba je stiglo sa šarenilom koje se nudilo a koje uskoro neće biti za svakoga. I te borosane koje je nosila na nogama tokom nastupa davale su pokroviteljski dodir ka svima koje su zaobišli „prilozi sreće u novom kiosku života srpske tranzicije“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 22. OKTOBRA. DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS
UZ NOVI NEDELJNIK SE DOBIJA NA POKLON NOVI PRIMERAK MAGAZINA „ISTORIJA“
Tagovi
