Iako su izbori sve bliže, američka politička scena iz dana u dan sve više podseća na scenario nekog rijaliti programa ili gerijatrijsko istureno odeljenje.
Poslednja odluka Vrhovnog suda Sjedinjenih Država samo je još jedan epizodni obrt koji bi mogao da pokuša da nas zapanji, iako se čini da više ništa to ne može da uradi. Nakon Bajdenove i Trampove debate postavlja se novo pitanje: da li je Donald Tramp bio predsednik ili kralj? Prema odluci Vrhovnog suda, čini se da se ova granica gubi.
Juče je, u svojoj poslednjoj odluci, glavni sudija Vrhovnog suda Džon Roberts, izneo presudu u slučaju Tramp protiv Sjedinjenih Država koja je stavila pod lupu pitanje imuniteta. Centralno pitanje je bilo da li predsednik može da ima imunitet na krivično gonjenje za sve što čini u okviru svojih „osnovnih“ dužnosti. Sud je odlučio da Tramp ima „apsolutni imunitet“ za radnje koje se smatraju deo tih „osnovnih“ dužnosti, dok je za sve ostale zvanične radnje priznao „pretpostavljeni“ imunitet.
Ova odluka nije samo pravni stav, ona je i značajno proširenje izvršne moći, što može dovesti do toga da prethodni ali i budući predsednici ostanu nekažnjeni za ilegalne radnje tokom svojih mandata. Trampu je time praktično omogućeno da prođe nekažnjeno za svoju ulogu u neredima 6. januara, kao i za brojne druge kontroverzne postupke tokom svoje predsedničke karijere, navodi se Morja Donegan u kolumni za Gardijan.
On ne može da bude optužen ni za pokušaj vršenja pritiska na svog bliskog saradnika Majka Pensa ni za lažiranje glasova i nameštanje izbora. Ova odluka je značajno oslabila i slučaj protiv bivšeg američkog predsednika koji vodi tužilac Džek Smit.
Kada je reč o odgovornosti sa šestojanuarske nerede, preostali deo slučaja vraća se nižem sudu koji će morati da odluči koje optužbe i slučajevi – ako ih uopšte bude bilo – mogu da budu nastavljeni u skladu sa novim pravilima Vrhovnog suda. Ipak, mnogi sumnajju da će ovaj sudski proces ikada biti doveden do kraja, posebno pre izbora u novembru.
Sudska odluka, doneta uz jasne političke podele, uzdigla je predsednika na nivo koji bi bio neprihvatljiv za svakog pojedinca u republici, dajući mu široku privilegiju da čini krivična dela koja idu njemu u korist, bez bojazni od pravnih posledica.
Ova odluka, pored toga što je promena pravne paradigme, predstavlja i jak udarac integritetu američkog pravnog sistema. Vrhovni sud je dao ključnu ulogu izvršnoj vlasti, čineći predsednika manje kao demokratski odgovornog lidera, a više kao malog cara sa slobodom da koristi vlast kako god želi, bez obzira na posledice.
Kritičari ovu odluku vide kao presedan koji može biti veoma opasan i težiti ka tome da omogući „legalizuje“ korupciju i autokratiju u budućnosti, dovodeći u piranje osnove principe američkog ustava. . Većina sudija tvrdi da je ova odluka nužna radi zaštite izvršne vlasti, ali jedan deo sustva se ipak zalaže za očuvanje vladavine zakona i ravnoteže vlasti.