Mnogi od nas sećaju se iz dana svog detinjstva i rane mladosti roditeljskih saveta, naročito onih koje su zdušno upućivale majke. Bila su to česta, a istodobno i ubeđena i ubedljiva, upozorenja o tome s kim i kako možemo i treba da se družimo. Roditelji su imali tvrda ubeđenja o tome ko su, kako i zašto dobra deca, a potom i o tome da treba prvenstveno da se družimo sa dobrom decom, a onu drugu da miroljubivo i taktično izbegavamo. Naknadnom analizom dalo se razabrati da je to insistiranje na selektivnosti u druženju bilo inspirisano sa dva razloga. Prvi se sastojao u uverenju da deca deluju na decu i da i loša deca mogu svojim uticajem da razvoj deteta opterete nepoželjnim crtama. Drugi razlog ticao se načina na koji ovakvo ili onakvo druženje utiče na ugled deteta, pa tako i na perspektive njegovog budućeg razvoja. Detetu svrstanom u grupu za koju se kaže da su to „dobra deca“ otvara se veći broj vrata, a navika druženja sa uglednim pojedincima omogućava tokom kasnijeg, zrelog razvoja i veći broj mogućnosti i bolje šanse za buduće profesionalno samoostvarenje.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
