U okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa Gradom Beogradom, predstavljena je prva Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na teritoriji Grada Beograda za period od 2022. do 2032. godine. Strategija pokriva sledeće prioritetne oblasti: obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Nataša Stanisavljević, sekretarka za socijalnu zaštitu grada Beograda, istakla je da je Strategija izrađena uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i da nije usmerena samo na unapređenje položaja Roma, nego na čitavu lokalnu zajednicu koja bi trebalo da se menja na takav način da uključi Rome i Romkinje kao svoje ravnopravne i jednake članove u sve aspekte života.
– Grad Beograd je u proteklom periodu, u okviru različitih projekata i u saradnji sa međunarodnim organizacijama i institucijama do sada zbrinuo 291 porodicu, odnosno 1.314 lica. I u narednom periodu, Grad Beograd i Sekretarijat za socijalnu zaštitu biće posvećeni unapređenju položaja Roma, čemu svedoči i odluka o usvajanju prve Strategije za socijalno uključivanje Roma, koja predstavlja dokument strateškog opredeljenja Grada Beograda u oblasti unapređenja prava i položaja lica romske nacionalnosti koja žive na teritoriji Grada. Odlučni smo u nastojanju da Beograd postane bolje mesto za život, imajući na umu sve relevantne društvene i ekonomske aspekte, za sve svoje žitelje uključujući građane i građanke romske nacionalnosti. Vizija Strategije glasi: Grad Beograd je dobro mesto za život i rad svih njegovih građana i građanki i trudićemo se da poštujemo principe strategije, i na taj način unapredimo socijalno-ekonomski položaja Roma i Romkinja u gradu Beogradu, uz uvažavanje manjinskih prava i postizanje veće socijalne uključenosti u oblastima obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja, zdravstvene i socijalne zaštite – objasnila je Nataša Stanisavljević.
Miloš Mihajlović, načelnik odeljenja za unapređenje položaja Roma u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Grada Beograda rekao je da se na dokumentu radilo zajedničkim snagama gotovo godinu dana i da on predstavlja prvi strateški dokument javne politike Grada Beograda koji je postavio temelje za unapređenje položaja Roma.
– Na inicijativu Sekretarijata za socijalnu zaštitu, gradonačelnik Grada Beograda je formirao Radnu grupu za izradu ovog strateškog dokumenta. Članovi grupe su bili svi sekretarijati koji su nadležni za ovu oblast, romske nevladine organizacije, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i mnoge druge organizacije. Program „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ pružio je stručnu i tehničku podršku za izradu pomenute Strategije i pratećeg Akcionog plana, a radna grupa, sastavljena od 16 članova/ica iz različitih nadležnosti, doprinela je da dokument dobije svoj sadašnji oblik. Takođe, mere i aktivnosti iz ove strategije su usklađene sa ciljevima održivog razvoja i Agendom 2030. Zahvaljujem se svim akterima koji su učestvovali u procesu izrade ove Strategije – poručio je Miloš Mihajlović.
Robert Bu, vođa tima programa „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ izjavio je da unapređenje strateškog okvira za socijalno uključivanje Roma i Romkinja predstavlja jedan od najvažnijih ciljeva programa.
– Veliko je zadovoljstvo prisustvovati predstavljanju prve usvojene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Gradu Beogradu. Program „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ je ponosan na saradnju sa Gradom Beogradom koja traje još od početka našeg projekta 2019. godine. Na inicijativu Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada, od jula 2021. godine, započet je proces izrade Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na teritoriji Grada Beograda za period 2022 – 2032. godine sa pratećim Akcionim planom. Ono što karakteriše sam proces izrade ove Strategije je visok nivo učešća svih relevantnih aktera, od nadležnih sekretarijata, institucija do organizacija civilnog društva i u tome se ogleda vrednost dokumenta i potencijal za uspešnu implementaciju – rekao je Robert Bu.
Strategija je izrađena po metodologiju koju je razvio SKGO i usklađena je sa Zakonom o planskom sistemu i odlikuje je visok nivo participativnosti i konsultativnih procesa. Ovaj dokument predstavlja strateško opredeljenje Grada, a prema poslednjem Popisu stanovništva iz 2011. godine broj Roma i Romkinja je nešto iznad 27.000, čime čine najveću nacionalnu manjinu u Beogradu.
Tagovi
