Građani koji su uspeli došetali su do Slavije gde je počeo zvanični program današnjeg velikog protesta u Beogradu. Sa bine su im se obratili studenti i prisetivši se svih prethodnih akcija poručili da niko nije umoran i da se dosta trpelo.
„Prepešačili smo 80 kilometara do Novog Sada. Zatim smo se sreli na Sretenje. Osnaživali smo jedni druge i poručili da niko nije umoran. Sledeći su bili studenti iz Novog Pazara koji su stajali dostojanstveno. Onda se spojio sever i jug. Usledili su osmomartovski protesti. Stigli smo ovde gde smo, pogledajte koliko nas je“, otpočela je studentkinja govor na velikom protestu na Slaviji.
Okupljenima je poručila da njihov glas vredi i da treba da traje, da istraju u borbi za advokate, radnike, novinare, poljoprivrednike, glumce, umetnike, prosvetare, i sve koji su stradali. A studentska borba je primer da se može biti istrajan.
Građani su im, kaže, odgovarali istom srdačnošću, dočekivali ih svuda s ljubavlju, lečili njihove rane.
„Noć je najmračnija pred svitanje. Do ispunjenja zahteva“.
Okupljeni duvaju u pištaljke i viču „Pumpaj“, dok an
„Nećemo dozvoliti da korupcija ugrozi nevine ljude kao što je u Novom Sadu“, počela je govor druga studentkinja nakon pauze u kojoj se emitovao program o rekapitulaciji blokada.
Rekla je da studenti i građani štite jedni druge i da niko neće dozvoliti da napadaju njihove kolege. „Nećemo dozvoliti da nas gazite kao muzičare Beogradske filharmonije, lekare, studente. Niti da nas tučete palicama kao studentkinju Anu.“
Dodala je da radnici koji podržavaju studente dobijaju pretnje i ucene, ali da je tome kraj.
Emituje se prilog o podršci koja im stiže sa svih krajeva sveta.
Još jedna studentkinja je poručila u ime svojih kolega da oni žele zemlju gde ljudi ne moraju da protestuju mesecima da bi se nepravda ispravila.
Korak ka tome je odgovornost.
Činjenica je, kaže, da institucije ne mogu da ispune zahteve jer su zavisne od sistema. Ispunjavanje zahteva bi dovelo do urušavanje sistema.
„Potrebne su ozbiljne promene kako bismo zajedno izgradili sistem u kojem će pravo biti poštovano. Potrebno je da izvori korupcije zauvek presuše. To možemo postići samo zajedno zalaganjem za promene. Mi smo se ni iz čega organizovali i postigli mnogo, ujedinili zemlju i generacije, probudili solidarnost i empatiju i pokazali da su promene moguće kad radimo zajedno.“
Ni vlast, kako kaže, nije ostala imuna na pritisak, i sada je trenutak kada će osetiti da narod više ne trpi pritiske.
„Umesto haosa biramo mudrost, umesto naglih poteza biramo strpljenja. Neka naša snaga ne bude samo u otporu nego u viziji šta dolazi sutra. Ono što radimo danas određuje život svih nas sutra.“
Prisutni su gromoglasnim aplauzom i transparentima poput onog u obliku srca sa natpisom „širi ljubav“ pozdravili blokadni hor. Počeli su srpskom himnom.
Jedna od studentkinja koja se obratila građanima posebno je svoju poruku posvetila prosvetarima i državnom tretmanu prema tim ljudima, koji su, kako je rekla, kičma društva.
„Vlast ne može da podnese osvešćene građane koji postavljaju pitanja i ne pristaju na pokornost. Narod koji misli ne pristaje na laži. Narod koji misli je neprijatelj, jer zna da je sloboda zajednička a pravda nedeljiva.“
Bez prosvetnih radnika neće biti ni naroda, dodala je i pozvala građane da se bore za to da misle svojom glavom – i da deluju na osnovu činjenica, a ne laži.
Pomenula je i medije, za čiju slobodu i izveštavanje u interesu građana se treba boriti.
„Podignimo glas protiv nepravde. Danas se borimo za pravo obrazovanje, ono koje nije podređeno interesu pojedinca. Nijedan pojedinac ne sme biti iznad prava, zakona i institucija. Pojedinac nije država. Mi smo država! Pumpaj!“
