Čuvena braća splitskog Hajduka i jugoslovenskog fudbala, Zlatko i Zoran Vujović, pričala su o ključnim epizodama svoje karijere kao što je ona „Ljudi je li to moguće“ protiv Bugarske, o centaršutu posle koga je Piksi dao čuveni gol Špancima na Mundijalu 1990, s kim se Maradona kladio od naših i izgubio, o prekinutoj utakmici na Poljudu između Hajduka i Zvezde kada je javljeno da je umro Tito…
Želim da pričamo o tri ključne utakmice u vašim karijerama, ali pre toga da se podsetimo Svetskog prvenstva 1982, i kraha reprezentacije Jugoslavije kojoj su predviđali finale. O tome sam pričao i sa Šurjakom, pa me zanima i vaše mišljenje.
Zoran: Mnogo toga je pošlo po zlu na tom SP 1982. Mene je oduvek bolelo kada se vidi sastav naše reprezentacije. Kada pročitate, uhvati vas groznica od tih imena. Kakvi su to bili fudbaleri. Najpre onaj rat oko kopački. Da li će se nositi Puma ili Adidas. Pa boravak reprezentacije u Novom Sadu, u hotelu gde su bile ženske, bilo je svačega, petkom i subotom živa svirka, pevala je Lepa Brena…
Miljanić mi je bio drag trener, ali ne možete imati tri treninga dnevno posle završetka domaćeg prvenstva i pred odlazak na Mundijal. U tom periodu treba osvežiti igrače, a ovako, tri treninga, to su mogli mlađi podneti ali Šurjak, Sušić…
Pričalo se i da je tada, uoči tog Svetskog prvenstva, Sušić potpisao za tri italijanska kluba: za Inter i još dva tima.
Zlatko: Ako se sećam, a već je prošlo dosta, mislim da je zbog toga dobio zabranu igranja u Italiji. Da, sećam se priprema. Tri treninga dnevno. Prvi je bio u sedam ujutru, ovi stariji fudbaleri su jedva ustajali. Pa trening u podne, po najvećem suncu, i treći trening uveče. To je sve uticalo. A opet mnogo sam cenio Miljanića kao trenera i mnogo je bitan za moju karijeru. Ali sve ove stvari su uticale na taj naš loš plasman a predviđali su nam dolazak možda i u finale…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 27. JANUARA.
Digitalno izdanje dostupno Nstore.rs
Tagovi
