Nije bilo davno kada je Stiven Loj imao mnogo zdravih navika. Išao je na vežbanje tri ili četiri puta nedeljno, kuvao nutritivne večere za svoju familiju, a užinao zdravu hranu poput humusa ili paprika.
Tokom lokdauna, kada je bio kod kuće, njegova anksioznost se povećala. Prestao je da vežba. Počeo je da se goji od stresa.
„Hranili smo dušu mnogo više nego stomak“, kaže Loj (49), koji živi u Baton Ružu u Luizijani, gde je izvršni direktor jednog tehnološkog inkubatora. „Starali smo se da jedemo stvari koje će nas oraspoložiti – a ne one koje bi bile dobre po naš organizam.“
Jedno istraživanje na globalnom nivou potvrđuje ono što su Loj i mnogi drugi iz prve ruke iskusili: pandemija koronavirusa i posledični karantini doneli su drastične promene u zdravstvenim navikama. Mnogi ljudi širom sveta batalili su fizičke aktivnosti i počeli da jedu mnogo više brze hrane. Anksioznost se povećala kod mnogih. Poremetio se i san. A oni koji su već bili gojazni možda su i najgore prošli, ustanovili su istraživači.
Studiju su sproveli eksperti sa Biomedicinskog istraživačkog centra Penington u Luizijani. Ispitali su skoro osam hiljada odraslih osoba diljem planete, uključujući ljude iz pedeset država, ali i iz svake američke savezne države. Istraživači su ustanovili da je do smanjenja zdravih navika tokom pandemije došlo na svim meridijanima, bez obzira na geografiju.
„Gojazne osobe bile su najviše na udaru – a baš toga smo se plašili“, kaže Emili Flanagan, autorka studije i doktorantkinja na Peningtonu. „Oni ne samo da su bili anksiozniji i pre pandemije, već su im nivoi anksioznosti najbrže rasli tokom karantina.“
Oko 27 odsto ludi priznalo je da su dobili na težini u prvom lokdaunu. Broj je bio mnogo viši kod ljudi koji su već bili gojazni: oko 33 odsto njih navelo je da su se dodatno ugojili, u poređenju sa 24,7 odsto onih normalne težine. Ljudi koji su se ugojili takođe su prijavljivali da su vrlo brzo odustali od bilo kakvog vežbanja.
U proseku su svi prijavljivali da su mnogo anksiozniji nego ranije. Ali i ovde se video trend: najveći skokovi u anksioznosti takođe su zabeleženi kod ljudi koji su gojazni. Nije bilo jasno zašto je to tačno, no jedan od razloga svakako bi mogla da bude zabrinutost zbog virusa. Ispitivanje je sprovedeno baš u trenutku kada su studije sve jasnije ukazivale da gojazni ljudi imaju mnogo veći rizik da završe u bolnici zbog kovida-19 od onih prosečne težine.
Doktorka Flanagan se nada da će rezultati ovog istraživanja možda inspirisati ljude da budu proaktivniji kada je reč o njihovom zdravlju; da traže pomoć za svoje mentalno zdravlje, da spavaju duže, da vežbaju makar kod kuće, ali i da više kuvaju, u slučaju da dođe do još nekog karantina.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak aktuelnog Nedeljnika
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
