„That’s me in the spot-lightLosing my religionTrying to keep up with you“
Kada je u februaru 1991. godine R.E.M. objavio singl „Losing my Religion“, kao najavu albuma „Out of Time“, koji je izašao mesec dana kasnije, svet je bio drugačije mesto. I fudbal je bio jedna sasvim drugačija stvar, za većinu ljudi na svetu. Samo su retki tadašnji dinosaurusi preživeli tranziciju u koju će igra i planeta i biznis otići, a ostali su bili prinuđeni da žale.
Ovih dana, gledamo navijače koji žive novu realnost i koji su njome potpuno nezadovoljni, a koji su godinama važili za najveće dobitnike i najveće gubitnike spomenute tradicije.
Zbog dana žalosti odloženo je čitavo kolo srpskog fudbalskog šampionata, a spekuliše se da je „pravi razlog“ tome zapravo sumnja da bi navijači oba kluba (khm) na derbiju izrazili nezadovoljstvo postupanjem državnog vrha po pitanju Kosova i Metohije. Oba kluba, ako bi navijači Partizana uopšte došli na stadion jer su nekoliko dana pre derbija sa Juga podsetili Partizanovce na bojkot, koji bi trebalo da dovede do smene uprave. Uprave kojoj su navijači crno-belih propisno porazbijali ložu.
Ako se spekulacije ispostave tačnim – što ćemo, realno, teško saznati – potvrdiće se još jednom da navijači dva najveća srpska kluba imaju ne samo navijačku već i praktičnu moć. Srpski klubovi su kao i svi drugi klubovi smatrani „istočnoevropskim“ su u onom periodu tranzicije izgubili mnogo (od evropskog prvaka 1991. do prvog kola kvalifikacija posle sankcija) i baš u godini kada su je srpski fudbal dosegao najviši nivo od izlaska singla „Losing my Religion“, događaju se problemi i nepoverenje.
Ali ako ste misli da će ovo biti još jedna tviteraška mantra – „samo u Srbiji“, baš ste se prevarili. Jer Srbija u tom smislu ni po čemu nije gora od bilo koje druge evropske zemlje, makar te zemlje bila Engleska (khm, evropska zemlja), Francuska ili Holandija.
O tome smo razgovarali u novoj epizodi podkasta Najopasniji rezultat u produkciji Velikih priča.
U različitim kulturama navijači i klubovi se drugačije nose sa neuspehom. I drugačije neuspeh percipiraju.
Čelsi je jedan od klubova koji je velikom tranzicijom tokom čitavih devedesetih i s početka 21. veka, najviše profitirao. Od kluba koji je tavorio u delu tabele u kom vreme provode mediokriteti, došao je do najvećeg trofejnog kontinuiteta u Engleskoj. Klub koji lagano osvoji titulu, pa naredne sezone bude deseti, pa sledeće opet osvoji titulu, navikao je navijače na dobre rezultate. Od kada je Tod Bouli preuzeo klub, Čelsi ne liči na sebe – sebe iz poslednjih 20 godina, više liči na sebe iz svih onih decenija pre toga.
Bouli je skrljao ogroman novac u klub, ali ne poznajući dovoljno dobro evropska fudbalska tržišna pravila, ponašajući se kao ono što on zapravo jeste – čovek koji je vodio Dodžerse i Lejkerse. Bouli je smenio Tomasa Tuhela, doveo čitav operativni tim Brajtona, oterao (s pravom) Grejema Potera koga svi simpatišemo i kao v.d menadžera zaposlio Frenka Lamparda, da bi tim prepun mladog talenta i analitičkih vlažnih snova, na kraju poverio Maurisiju Poćetinu.
Kako Bouli, klub i navijači reaguju na pritisak? Kao i uvek – nastaviće da ulažu i biće strpljivi.
Sa druge strane Lamanša, očigledno je ponestalo strpljenja. Timovi koji su se susreli u prvom kolu grupne faze Lige Evrope – Ajaks i Olimpik Marselj – doživeli su sličnu situaciu. Navijači su im okrenuli leđa.
U podkastu su Vladimir Novaković i Mihovil Topić detaljno opisali kako ta „ista situacija“ zapravo nije ista, ni blizu i da to određuju mentalitetske stvari.
Za navijače Ajaksa su istakli da su pomalo razmaženi i da ih je uljuljkao period u kom su Ten Hag, Dušan Tadić i družina ostvarivali zaista sjajne rezultate i da sada, kada su stvari krenule nizbrdo, oni koriste mekana holandska pravila i privlače pažnju tako što dva puta teren zatrpaju bakljama i utakmica je automatski prekinuta.
Sa druge strane, Olimpik Marselj ima 15.000 reigstrovanih ultrasa u pet navijačkih grupa i kod njih su paljevine trening centra i pritisak na upravu realnost. Predsednik koga upravo teraju najpoznatiji navijači Olimpika, ima u 21. veku najveći bodovni saldo od svih predsednika, najbolji skor. Prethodni koga su oterali vratio ih je na drugo mesto na tabeli i u finale evropskog takmičenja.
Svi navijači na svetu svoj klub vide većim nego što zapravo jeste i to je normalno. I normalno je da iskazuju bes kada misle da tim igra ili ostvaruje rezultate koji narušavaju i njihovo i zajedničko dostojanstvo.
Samo od kulture i mentaliteta zavisi na koji način će taj bunt biti izražen, a od iste te kulture i mentaliteta zavisi i kako će biti komentarisan. Niko nije napisao hešteg #samouFrancuskoj.
Tagovi
