Dragan Nikolić i Dušan Prelević Prele za šankom, dok pored samih vrata toaleta od jutros sede Ljubiša i Radiša, stolar i stolarov pomoćnik.
Očigledno nešto slave. Pred njima je četa praznih pivskih flaša. Pokušavaju da razgovaraju ali se razaznaju samo poneki glasovi, dahovi, uzdasi… Ima i mahanja rukama, pa i flašama.
Onda ti Radiša ugleda Dušana Prelevića Preleta u „F“ odeljenju Novicinog bifea.
Prele, sam sa sobom i nekoliko viskija, ne zna se kad je i odakle stigao. Priđe mu Radiša nekako, prilepi se uz njega, hoće nešto vrlo važno da mu ispriča. Opet neki glasovi, mahanje rukama, nikako da se sklopi rečenica bar od dve reči. Prele gubi strpljenje, kaže svojim promuklim baritonom: „Ma, pusti me, bre.“
Ali Radiša ne popušta. I tako nekoliko puta. Najzad se Prele izbezumi i vrisnu na Radišu: „Beži, bre… Beži odavde, nemoj, bre, da me trezniš!“
Tagovi
