(Beta) – Premijer Rumunije Ludovik Orban podneo je danas ostavku, nakon što su opozicione socijaldemokrate osvojile više glasova na parlamentarnim izborima od njegove konzervativne stranke.
Posle 95 odsto prebrojanih glasova sa jučerašnjih izbora, Orbanova Nacionalna liberalna stranka (PNL), proevropska partija desnog centra, osvojila je oko 25 odsto glasova, a umereno leva Socijaldemokratska partija (PSD) oko 30 odsto.
„Moja odluka pokazuje jasno da mi nije prioritet mesto premijera. Pregovori koji slede treba da dovedu do formiranja vlade koja će Rumuniju voditi napred. Mandat premijera završavam nakon 13 meseci, tokom kojih se naša zemlja suočila sa izuzetno teškim periodom. Pokušao sam da ispunim svoju dužnost prema Rumuniji. Sve što je bilo u mojoj mogućnosti, uradio sam“, istakao je Orban, a preneo rumunski portal Adevarul.
Ludovik je naglasio da želi da paralamentarnu većinu formira bez socijaldemokrata.
„Nadam se da će moja Liberalna partija imati snage da iznese sledećeg premijera“, dodao je Orban.
Progresivna koalicija USR-Plus, koja je obećala da neće ući u vladu sa PSD, osvojila je oko 15 odsto glasova.
Iako je najviše glasova osvojila PSD, koja je dominirala političkom scenom od pada komunizma 1989. godine do 2019. godine, očekuje se da će novu vladu formirati PNL i USR-Plus.
Cenzus od pet odsto prešle su još samo dve stranke, krajnje desna koalicija AUR koju je podržalo oko devet odsto izašlih birača, i stranka UDMR mađarske manjine, sa oko šest odsto glasova.
Orban je ranije danas rekao da je isključena mogućnost pregovora o koaliciji sa PSD, ali nije naveo kako njegova stranka planira da formira većinu u parlamentu sa 329 poslanika donjeg doma i 136 senatora.
„Želim da budem veoma jasan, nikada nećemo pregovarati sa PSD, nećemo dozvoliti da PSD nanese štetu Rumuniji“, kazao je Orban.
Orbanova PNL je predvodila manjinsku vladu od oktobra prošle godine, kada je parlament izglasao nepoverenje vladi PSD.
Vlada PSD suočavala se s brojnim kritikama iz zemlje i iz EU i sa masovnim protestima građana zbog nastojanja da kontroliše pravosudni sistem i niza korupcionaških skandala čiji su akteri bili njeni istaknuti članovi.
Rumunija je i pre pandemije koronavirusa bila teško pogođena siromaštvom, pošto više od 25 odsto od 19 miliona stanovnika živi sa manje od 5,5 dolara na dan. Pandemija je dodatno pogoršala strukturne probleme i dovela pred kolaps prenapregnut zdravstveni sistem.
Očekuje se da će, usled mera uvedenih radi suzbijanja koronavirusa, rumunski fiskalni deficit porasti ove godine na oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda, sa 4,3 odsto koliko je iznosio 2019. godine.
U Rumuniji, sedmoj članici EU po broju stanovnika, zaraza koronavirusom nastavlja da se širi. Infekcija je potvrđena kod više od pola miliona ljudi, a od posledica zaraze preminulo je više od 12.300.
Na izbore je izašlo svega 33 odsto birača, 6,5 odsto manje nego na prethodne, 2016. godine.