Premijera predstave „Beograd-Berlin“, po tekstu Maje Pelević, održaće se na velikoj sceni Centra za kulturu Smederevo 1. oktobra.
Ona i On – Ivona Mitić i Lazar Tešić, sreću se na železničkoj stanici čekajući isti voz – za Berlin.
Berlin nije samo grad, on je život bez straha i idelna veza. To je utočište gde mogu projektovati sve ono što ne mogu biti i čega se plaše da puste iz sebe. Ona i On opterećeni su prošlošću, strahovima, prećutkivanjem problema i maštanjima o mogućim ,,boljim danima’’.
Putujući kroz realnost i fantazije koje se često mešaju i čije granice nisu uvek jasne, njih dvoje pokušavaju ostvariti odnos koji će ih, na kraju, promeniti. Da li će uspeti da dođu do poslednje stanice ili će ipak presedati u neki drugi voz? I da li se, uopšte, kreću?
Ovaj komad, u režiji Ivone Mitić i Lazara Tešića, realizovan je u produkciji pozorišta Patos, i uz podršku Centra za kulturu Smederevo.
„Rad na ovoj predstavi nam je jako bitan, on za nas predstavlja nešto iskreno, blisko i duboko reflektivno. Maja Pelević piše ovu dramu ranih dvehiljaditih, a još uvek je univerzalna i aktuelna budući da svako u nekom trenutku svog života prolazi kroz stanja i situacije kroz koje prolaze naši likovi“, rekli su reditelji.
Naizgled jednostavna priča, u srži sadrži emocionalno bogate likove, komične opaske i izrazitu slojevitost i mogućnost učitavanja priče na različite načine. Likovi, On i Ona, su mladi, puni strahova, predrasuda, jaki na rečima, a slabi na delima. Idu u Berlin koji za svakog ponaosob ima značenje.
Odnosi između njih su komplikovani, promenjljivi, dinamični, ali i izazovni. Kroz provokativne fantazije saznajemo o skrivenim mislima naših likova. Maja je ostavila dovoljno prostora rediteljima i glumcima da se mogu koristiti bilo kojim sredstvima.
„Osetili smo da imamo dovoljno prostora da i kroz vizualne i koreografske delove možemo doprineti bogaćenju ovog putovanja i učitavanja fantazija, pa čak i realnosti.“
Prostor železničke stanice nije slučajan, on je pogodan za smenjivanje različitih profila ljudi, na realnom nivou, a na simboličnom on oslikava svet koji živi po određenom automatizmu.
Kako prevazići strahove? Kako uvideti svoje greške i izaći iz šema svojih ponašanja? Kako doći do cilja, konačnog odredišta koje priželjkujemo- Berlina? Da li moramo presedati ili idemo direktnim prevozom?
U ovoj, našoj verziji, videćemo mogući odogovor i prikaz ,,putanje’’ jednog odnosa, kroz koje se njih dvoje kreću. Kroz to kretanje, oni se menjaju, otkrivaju o sebi kroz odnose sa onim drugim, ali više ništa ne otkrivamo, ostavljamo publici da pogleda.
Tizer predstave je spreman, trk po karte!
Tagovi
