Bio je 85. minut na Olimpiku.
U Rimu. Na finalu Svetskog prvenstva 1990, reprizi onog meksičkog iz 1986.
Andreas Breme spustio je loptu na belu tačku, uzeo zalet, na kratko razmislio, a onda, čuvši sudijski zvižduk, desnom nogom opalio u donji levi ugao Gojkočeovog gola. Tim pogodkom nije svojoj Nemačkoj samo doneo pobedu na Maradoninom Argentinom ili trofej šampiona sveta, tim pogodkom Andreas Breme upisao se zlatnim slovima u istoriju nemačkog i svetskog fudbala.
Andreasa Bremea danas više nema. Preminuo je u 63. godini života, od, kako prenose nemački mediji, posledica srčanog zastoja.
Rođen je 1960. godine u Hamburgu, a svoje fudbalsko putovanje Breme je započeo u ekipi HSV Barmbeka, da bi se potom menjali dresovi Sarbrikena, Kajzerslauterna, Bajerna iz Minhena, milanskog Intera, Saragose i ponovo Kajzerslauterna.
Iako je primarno igrao na poziciji levog beka, Bremea je tokom čitave karijere krasio pomalo nesvojstven stil igre, pa je neretko upravo on bio taj koji bi iznosio loptu duboko u protivničku polovinu, kreirao igru ili čak i tresao mrežu. Priroda njegove pozicije nija ga sprečila da tokom dve decenije duge karijere postigne više od 70 golova.
Da je Andreas Breme bio jedan od najboljih i najraznovrsnijih defanzivnih igrača svoje generacije, to možda i ponajbolje pokazuju Kajzerove reči.
Frenc „Kajzer“ Bekenbauer, brilijantni fudbalski um pod čijim je vođstvom Breme te 1990. godine svojoj naciji doneo titulu šampiona sveta, smatrao je da je Andijev – kako je imao naviku da ga zove – najveći kvalitet upravo njegova sposobnost da gotovo podjednako dobro i razdorno šutira s obe noge. Taj svoj dar neretko je koristio prilikom izvođenja slobodnih udaraca, kornera i jedanaesteraca, služivši se čas desnom, čas levom, te na taj način potpuno zbunjujući protivničke golmane. Iako je prirodno bio levonog, Breme je verovao da mu je desna preciznija, što se najbolje videlo u odluci da penal u finalu Svetskog prvenstva 1990. izvede „slabijom“ nogom, bez obzira na to što je samo četiri godine ranije na Mundijalu u Meksiku jedanaesterac izveo levom.
„Andija poznajem dvadeset godina, i idalje ne znam da li je levonog ili desnonog“, pričao je svojevremeno nedavno preminuli Kajzer.
Tokom impresivne igračke karijere Andreas Breme našao se u idealnim timovima Evropskih prvenstava 1984. i 1992, kao i Svetskog prvenstva u Italiji 1990. U klupskoj karijeri osvajao je titule sa Bajernom, Interom, da bi trešnjicu na vrh torte stavio osvajanjem naslova prvaka Nemačke sa Kajzerslauternom 1998, u poslednjoj sezoni profesionalne igračke karijere.
Ubrzo nakon toga oprobao se i u ulozi trenera vodeći Kajzerslautern i SpVgg Unterhaching, ali u tome nije bio ni približno uspešan.
Od Andreasa Breme oprašta se čitava fudbalska javnost. Bajern iz Minhena bio je među prvim klubovima koji su Bremeu uputili poslednji pozdrav.
FC Bayern are extremely saddened by the sudden passing of Andreas Brehme. We extend our deepest sympathies to his family and friends.
Andreas Brehme will forever be in our hearts, as a World Cup winner and, more importantly, as a very special person. He will forever be part of… pic.twitter.com/X3Tichnncp
— FC Bayern Munich (@FCBayernEN) February 20, 2024
„FK Bajern duboko je pogođen iznenadnim odlaskom Andreasa Bremea. Izražavamo najdublje saučešće njegovoj porodici i prijateljima.
Andreas Breme će zauvek ostati u našim srcima, kao osvajač Svetskog prvenstva i, što je još važnije, kao veoma posebna osoba. Zauvek će biti deo Bajernove porodice.“
Počast mu je odao i milanski Inter, kratkom porukom: Veličanstven igrač, istinski Interista.
A magnificent player, a true Interista.
Ciao Andy, forever a legend ⚫️🔵#FCIM pic.twitter.com/bfHDIoj6ad
— Inter (@Inter_en) February 20, 2024