Glumac Boris Komnenić preminuo je posle teške bolesti u 64. godini, objavili su danas mediji.
Komnenić je rođen 29. marta 1957. godine u Puli.
Posle gimnazije, koju je završio u rodnom gradu, upisao je Fakultet dramskih umetnosti.
Član Narodnog pozorišta postao je 1984. godine, dok je njegova najpoznatija uloga na televiziji lik Saše Guze Popadića u seriji „Bolji život“. Nastupao je u poznatim filmovima i serijama poput „Tajvanska kanasta“, „Bal na vodi“, „Špadijer jedan život“, „Gore dole“, „Vratiće se rode“, „Miris kiše na Balkanu“, „Sinđelići“, „Apofenija“, „Žigosani u reketu“ i mnogim drugima.
Proglašen je prvakom drame Narodnog pozorišta čiji je stalni član još od 1984. godine.
U matičnom pozorištu i na scenama drugih teatara odigrao je brojne uloge u klasičnim komadima i delima savremenih pisaca: Astolfa (“Život je san”), Oberona (“San letnje noći”), Grof Almaviva (“Figarova ženidba i razvod”), Hansa Miklasa (“Mefisto”), Kolesova (“Lenjin, Staljin, Trocki”), Kalonsa (“Memorandum”), Jusupova (“Sveti đavo Raspućin”), Stole Apač (“Kad su cvetale tikve”), Vasilije (“Putujuće pozorište Šopalović”), Argan (“Uobraženi bolesnik”), Dezmond Morton (“Državni službenici”), Aleksandra Obrenovića (“Konak”), igrao je u komadima Šekspira, Ibzena, Mana, Brila, Ronalda Harvuda, Maksima Gorkog, Crnjanskog, Vide Ognjenović, Jovana Sterije Popovića, Branislava Nušića…
Jednom prilikom je rekao da je uvek sa zadovoljstvom igrao teške uloge.
U jednom intervjuu je poručio mladim glumicma koji sanjaju Holivud.
„Bolje neka odmah prestanu. Da peru sudove ili taksiraju – mogu i ovde. Ali zato u Srbiji postoji šansa da im deda-stric ostavi zemlju ili ciglanu. A, mogu i da se bave politikom“, rekao je.
Naravno da je najčešće tema u razgovorima sa njim bio „Bolji život“.
Jednom je rekao da se nadimak Guza iz serije i nije toliko primio, ali da ga tako zove Petar Božović („jer on može sve, bar kad sam ja u pitanju“).
Za njega je, pričao je, „Bolji život“ bio mogućnost da se nečemu nadaš, a da za to imaš osnove. A za bolji život u današnje vreme za njega, tako je rekao, bilo bi: „Da ne znam ime nijednog političara.“