Novinar Slaviša Lekić preminuo je u Beogradu, preneli su mediji, a potvrđeno je u NUNS.
Preminuo je posle duge i teške bolesti.
Slaviša Lekić je rođen 1959. u Kosovskoj Mitrovici, studirao je turizam, pa na drugoj godini „digo ruke“, bio je novinar i urednik Omladinskih novina, NON-a, Borbe, Naše Borbe, Reportera, Vremena, te prvog jugoslovenskog magazina za (ne)sportske navijače „Ćao tifo“.
Objavljivao je kolumne u mnogim listovima, između ostalog i u Danasu, gde je u svakoj odbrojavao kada će Toma Nikolić ispuniti obećanje i iseliti se iz stana u Đinđićevom bulevaru.
Bio je kolumnista nedeljnika Njuzvik, vlasnik i glavni i odgovorni urednik magazina Status, novinar i glavni i odgovorni urednik nedeljnika Reporter.
Autor je nekoliko knjiga, među kojima su „Zamlaćivanje – politička „autobiografija“ Tomislava Nikolića“ i „Svaka čast Vučiću“.
Autor je nekoliko dokumentarnih filmova: „Mediji u Srbiji: hronika propadanja“, „Pad haških begunaca“, „Zoran Đinđić: HIPOTEKA“, „Kako se dogodio narod“, „Junaci doba zlog“, „Vladalac“…
Bio je član prvog saziva Saveta za štampu i medijski savetnik u organizaciji UNDP.
Lekićevi tvitovi, oštri prema vlasti, izazivali su brojne reakcije.
Od 2017. do 2019. godine bio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Sebe je opisivao kao „lajavca koji smatra da je prirodno i logično biti protiv režima Aleksandra Vučića i kamarile koja ga okružuje“.
Verovao je, kako je isticao, naivno, da je bunt protiv vlasti „civilizacijska dužnost i moralni, a ne ideološki čin“.
Tagovi
Belladonna
Pa neeeeeeeeeeeeeeeeee......Umiru svi koji nam trebaju kao svetionici u ovom mraku, a ostaju rdje........Ne! Ne! I NE!
Grandmaster
Slaviša, kažu da čovek teško može za života da izdrži zidanje dve kuće. Nažalost, nisi dočekao pobedu nad drugim zlikovačkim režimom, kao i mnogi od nas. Borićemo se za slobodnu Srbiju mi koji smo preostali... i za tebe. Neka ti je večna slava, tvoji prijatelji se ponose tobom. Tvoj saborac