Hrvatski naučnik i političar, dugogodišnji poslanik u Saboru i sin Franje Tuđmana, Miroslav Tuđman preminuo je u nedelju uveče u 75. godini.
Miroslav Tuđman je preminuo u Klinici za infektivne bolesti „Dr Fran Mihaljević“ u Zagrebu, saopšteno je iz Kancelarije predsednika Hrvatskog sabora.
Miroslav Tuđman poznat je kao sin prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.
Bio je profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu i poslanik Hrvatskog sabora.
U vreme dok je njegov otac bio hrvatski predsednik, vodio je obaveštajnu službu u dva navrata, od 1993. do 1998. i od 1999. do 2000. godine.
Na predsedničkim izborima 2009. godine osvojio je 4,1 odsto glasova, a poslanik Sabora postao je 2011. kao kandidat Hrvatske demokratske zajednice.
Rođen je 25. maja 1946. godine u Beogradu, gde je Franjo Tuđman tada službovao u Generalštabu Jugoslovenske armije. U Beogradu je živeo do 1961. godine kada se porodica Tuđman preselila u Zagreb.
Tagovi
Marko Omčikus
Miroslav Tuđman je bio rođeni beograđanin. Pohađao je osnovnu školu Aleksa Šantić sa adresom u ulici Svetozara Markovića. Bio je stariji od mene, tako da je bio i u starijem razredu. U razredu sam bio sa njegovim mlađim bratom Stjepkom. Poznanstvo sa Stjepkom krenulo je prilično incidentno. Dogodila se i nekakva tuča, ali se na sreću to završilo unutar odelenja. O toj tuči nisu znali ni razredna, a ni drugi nastavnici. Tu jednostavno nije bilo pobednika a ni pobeđenih. Bilo je tu „mudrosti“ malih pametnih glavica sklonijih diplomatskom rešavanju nesporazuma. Kako bilo, sa Stjepkom su odnosi krenuli normalno i prijateljski. Išli smo jedan drugom na rođendane i žurke. Odlazili smo zajedno na klizanje, bioskopske predstave i. t. d. Možda moja percepcija onoga vremena, kada smo bili samo deca ima neka romantičarska zamagljenja, ali starijeg brata Tuđmana pamtim kao nekog „lidera“. Ne samo odeljenskog, odnosno generacijskog već i figure koja se kretala po školi. Zapravo, pamtim ga kao izuzetno obdarenu ličnost u pisanju literalnih sastava. Ondašnja komunikciona tehnika u školama se svodila na interni razglas i zidne novine, tako da sam zapamtio često čitanje njegovih literarnih radova preko razglasa. Kada su nam Tuđmani stavljeni, bez naše želje u fokus raznih političkih turbulencija, počeo sam sebi da postavljam pitanja, naprimer: Šta bi bilo da su Tuđmani ostali beograđani? Tipujem na to da bi Miroslav bio književnik i do sada dobitnik bar dve NIN ove nagrade. Kada smo krenuli u osmi razred, Tuđmani više nisu bili u Beogradu. Preselili su se u Zagreb. O razlozima te nagle selidbe, dobijali smo s vremena na vreme neke šture informacije: Da je Franjo Tuđman izbačen iz Armije, a tek je postao general (jedva devet meseci ranije – na uobičajeni datum 22 decembra). Razlozi njegovog izbacivanja u početku nisu bili poznati. Jedan oficir, prijatelj mojih roditelja, ispričao je da se radilo o jednoj objavljenoj knjizi F.T. za koju se utvrdilo da je plagijat, odnosno kompilacija prevedenih tekstova iz stranih vojnih časopisa. Kako bilo te prve informacije nisu ukazivale na nacionalizam, već na to da se plagiranja u ono doba nisu tolerisala. Ime Franje Tuđmana postalo je poznato javnosti tek u vreme maspoka. Ime Miroslava Tuđmana, u početku u javnosti nije se pojavljivalo u političkom kontekstu. Osamdesetih godina kompjuterizacija i digitalizacija označila je da je došlo neko novo doba, i Mirroslav Tuđman je igrao u tom polju važnu ulogu, naročito u oblasti društvenih nauka i muzeologije. U svakom slučaju Miroslav se pokazao kao kredibilnija ličnost u nauci, nego što je bio njegov otac. Ali, Miroslav se u politiku uključio onda kada je trebalo na svoj način pomoći ocu.