Da ni škola više nije ono što je nekada bila, često se čulo i pre pandemije, najčešće u okviru kritika. Ova kriza je sad i definitivno promenila školu, a osim što je zadala mnogo zadataka profesorima, đacima i roditeljima zbog prebacivanja učionica onlajn, ukazala je na pukotine u obrazovnom sistemu. Sa jedne strane imamo decu opremljenu najsavremenijim uređajima koja već znaju da programiraju, i decu koja nemaju resurse za učenje na daljinu – porodice nemaju računar i internet, ili ne poseduju TV – naročito kod dece iz osetljivih grupa.
U realizaciju nastave na daljinu, prema izveštavanju škola, uključeno je bilo 99 odsto učenika u osnovnim i u srednjim školama, dok je u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obuhvat iznosio 93 odsto, pokazalo je istraživanje „Praćenje načina učešća i procesa učenja učenika iz osetljivih grupa tokom ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada učenjem na daljinu“ iz aprila 2020. godine. Podaci se odnose na učenike koji su na bilo koji način bili uključeni u obrazovanje na daljinu – TV, platforme za učenje i korišćenje alternativnih oblika što podrazumeva podelu štampanih materijala.
Prema izveštavanju škola, osetljivim društvenim grupama pripada 7,8 procenata ukupnog broja učenika ili 58.311 učenika u osnovnim i srednjim školama.
Ali „imamo priliku koja se javlja samo jednom u nekoj generaciji, a to je da ovu krizu pretvorimo u priliku“, kaže Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji. „Proces oporavka će oblikovati našu budućnost. Možemo da produbimo nejedinstvo i nejednakosti u društvu ili možemo izaći iz pandemije COVID-19 jači nego ikad, pružajući svakom detetu u Srbiji mogućnosti da doprinese društvu.“
Upravo zato je nastao projekat „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“ – kao odgovor na tekuću epidemijsku krizu. Dizajniran je tako da podrži najugroženije učenike u ostvarivanju pristupa obrazovanju u uslovima pandemije, jačajući otpornost sistema obrazovanja i u slučaju svake druge vrste ometanja školskog rada.
„Teška vremena produbljuju digitalni jaz. Po izbijanju pandemije, svet se brzo prebacio na onlajn obrazovanje. To za mnogobrojnu decu nije bilo moguće i dovelo ih je u dodatno otežanu situaciju. Jedan broj dece u Srbiji nije mogao da učestvuje u sistemu učenja na daljinu zbog nedostatka odgovarajuće opreme ili interneta tokom izbijanja pandemije. Zajedno sa Ministarstvom prosvete i u partnerstvu sa UNICEF-om, isporučićemo ukupno 2.200 uređaja IT opreme koja je potrebna za organizovanje kontinuiranog i kvalitetnog učenja u škole u Srbiji, a koja će biti raspoređena na 30 škola i 250 pedagoških asistenata. Sva deca moraju da imaju jednake mogućnosti za pristup obrazovanju. Obrazovanje je ključno za njihov razvoj kao ličnosti i kao građana. EU podržava obrazovanje u Srbiji skoro 20 godina i nastaviće da pruža podršku. Nadam se da će ova oprema pomoći našim učenicima da ostvare sjajne rezultate u školovanju“, rekao je za Nedeljnik ambasador Sem Fabrici, šef delegacije Evropske unije u Srbiji.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je tokom epidemije kovid-19 i uvođenja nastave na daljinu posebnu pažnju posvetilo i radu sa učenicima iz osetljivih društvenih grupa, među kojima su pripadnici romske nacionalne manjine, učenici sa invaliditetom i iz socijalno ugroženih porodica, priča Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Inkluzivni pristup doveo je, kako kaže, „do uključivanja većeg broja dece iz osetljivih grupa u sistem obrazovanja u Srbiji“.
„Njima je podrška pružena kroz mere individualizacije, ali i nabavku opreme u saradnji sa različitim donatorima. Kako nijedno dete ne bi bilo zapostavljeno u situaciji u kojoj se nastava odvija na daljinu, potrebni su veći napori da se osigura da sva deca imaju pristup digitalnim nastavnim alatima, platformama i opremi i da ne zaostaju za svojim vršnjacima“, kaže Ružić.
„Kroz projekat ‘Premošćavanje digitalnog jaza za najugroženiju decu’ koji Ministarstvo realizuje u saradnji sa UNICEF-om i uz finansijsku podršku Evropske unije, obezbedili smo kompjutere i tablete za 30 škola, za učenike iz osetljivih društvenih grupa, kako bi se oformile biblioteke digitalnih tehnologija. Više od 2.000 tih uređaja biće distribuirano školama i biće dostupni učenicima. Svaka od tih škola dobiće 63 tableta, kao i najmanje jedan laptop. Osim toga, školama u Srbiji će biti podeljeni i laptopovi za rad oko 200 pedagoških asistenata, kako bi time obezbedili bolji pristup učenju na daljinu za romske učenike. Projektom je predviđena i finansijska podrška za škole kako bi se oformili klubovi za učenje, za grupni rad sa decom kojoj je potrebna dodatna podrška. Biće organizovana i obuka za 900 nastavnika koji rade u tim školama i koji će dobiti priliku da se dodatno usavrše“, objašnjava ministar.
Ministarstvo, Evropska unija i UNICEF udružili su snage da premoste digitalni jaz za najugroženiju decu u Srbiji kroz podršku obrazovnom sistemu i obezbeđivanje nastavnih sredstava i tehničke opreme, dodaje Ružić i poziva i druge donatore i društveno odgovorne kompanije da pruže podršku školama kako bi deca iz osetljivih grupa imala najbolje moguće obrazovanje.
Tehnički problemi, neraspoloženje dece, neusklađenost nastavnika i nedostatak radne atmosfere kod kuće predstavljali su najveće barijere u procesu učenja na daljinu kod dece od 13 do 17 godina, pokazalo je istraživanje o uticaju pandemije COVID-19 na porodice sa decom u Srbiji (jun-jul 2020) koje je sproveo UNICEF.
Drugačija je situacija kod dece od 7 do 12 godina – najčešći problemi koji su se dešavali tokom učenja na daljinu bili su oni koji se vezuju za raspoloženje deteta i za uslove učenja od kuće, dok se tehnički problemi ređe navode. Ali, pored toga, za petinu dece ovog uzrasta dodatni problem u snalaženju u procesu učenja na daljinu predstavljalo je menjanje digitalnih platformi na kojima se realizuje onlajn nastava.
„Pandemija COVID-19 je mnogodimenzionalna kriza. Još uvek nemamo podatke o kvalitetu nastave u ovom periodu kao i ishodima učenja – šta su deca naučila i kako su u tom procesu prošle najosetljivije grupe dece“, kaže Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.
Što se tiče samih aktivnosti, podaci pokazuju da su se škole relativno dobro snašle tokom prošle školske godine. U Srbiji, srećom, nije bio zaustavljen nastavni proces, i obuhvat nastavom na daljinu je veliki. Najveći broj učenika bio je uključen kroz neki od modaliteta učenja na daljinu (TV nastava, onlajn platforme, itd.). Međutim, videli smo i da je 27% učenika osnovnih škola iz romskih porodica kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju bilo uključeno u alternativne oblike podrške, dok 17% učenika romske nacionalne manjine kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju nije bilo uključeno u nastavu na daljinu tokom prvog talasa pandemije prošle školske godine.
Najveće prepreke za učešće u obrazovanju na daljinu odnosile su se na nedostatak IKT opreme i interneta u školama i domaćinstvima, nedostatak digitalnih kompetencija nastavnika, učenika i roditelja.
A kako su se snašla deca?
Prednosti koje mladi uočavaju kada je u pitanju onlajn nastava pre svega se ogledaju u povećanju slobodnog vremena (32%) kao i u fleksibilnosti koju imaju u raspodeli svog vremena (29%). Većina (59%) govori da manje uči tokom onlajn nastave, pokazuje anketa U-Reporta, digitalne društvene platforme za izveštavanje koju je kreirao UNICEF.
Svoje obaveze ne uspeva da postigne 6% ispitanih srednjoškolaca, dok 12% kaže da se teško snalazi. Problem sa kojim se većina ispitanika (51%) suočava jesu visoka očekivanja i zahtevi nastavnika/profesora, a smetnje koje se najviše javljaju su manjak interakcije sa vršnjacima (36%) i slabiji kvalitet onlajn nastave (35%).
Mladi (41%) preporučuju da bi najpre trebalo uskladiti očekivanja i zahteve nastavnika koji su na izuzetno visokom nivou.
Skraćenje nastave na pola sata različito deluje na srednjoškolce, pa tako 33% ispitanika kaže da zavisi od nastavnika, 26% tvrdi da im skraćenje nastave ne predstavlja problem i da im u tom slučaju koncentracija manje opada, što više potvrđuju gimnazijalci (31%) u odnosu na one koji pohađaju srednju stručnu školu (22%).
Na pitanje koliko im skraćeno trajanje časova stvara određenu vrstu problema, 26% odgovara da im predstavlja problem jer manje uspevaju tom prilikom da nauče, dok sa druge strane identičan procenat (26%) tvrdi da im skraćenje trajanja časova odgovara jer im je u tom slučaju koncentracija na višem nivou. Svega 15% ističe da im skraćenje nastave ne predstavlja problem jer nastavnici uglavnom znaju da prilagode predavanja, a najveći procenat ili trećina (33%) tvrdi da sve zavisi od nastavnika. Časove koji se prikazuju na televiziji čak 66% ispitanih srednjoškolaca ne prati, i to iz više razloga među kojima su najučestaliji ti što se gradiva uglavnom ne poklapaju, odnosno programi nisu međusobno usklađeni, naročito kod učenika srednjih stručnih škola, dok većina nastavnika ne traži striktno praćenje nastave preko televizije, pokazuje isti izveštaj.
Mladi najčešće komuniciraju sa nastavnicima putem onlajn obrazovnih platformi kao što su Moodle, Google Classroom – što potvrđuje 74% ispitanika, 13% koristi aplikacije za video-pozive kao što su Zoom, Skype, Microsoft teams, 10% komunicira putem četa (Viber, WhatsApp, Messenger), a 2% komunicira preko mejla.
Da bi se povećali efekti ovakvog vida nastave, potrebno je raditi i na kompetencijama nastavnika i učenika, premošćavanju digitalnog jaza, i omogućiti veći stepen hibridne nastave, dodaje Deyana Kostadinova: „Od suštinskog je značaja da se ulaže u kvalitet obrazovanja i kvalitet škola, kao i da se i dalje nadgrađuju kompetencije nastavnika. Jer nastavnici su ti koji su ključni za unapređivanje obrazovanja učenika, posebno onih iz osetljivih grupa.“
Projekat „Premošćavanje digitalnog jaza za najugroženiju decu u Srbiji“ će, kaže, doprineti obezbeđivanju dodatne obrazovne podrške učenicima romske nacionalnosti kojima je ona potrebna, ali i nacionalnim naporima u uspostavljanju stabilnog sistema za onlajn učenje za svu decu. „Očekujemo da će jedan od rezultata biti i dalje podizanje kompetencija nastavnika za rad u onlajn okruženju kroz obuke i kreiranje repozitorijuma digitalnih resursa. U 30 škola će se uspostaviti Biblioteke digitalnih tehnologija i formirati klubovi za učenje zahvaljujući donaciji 1.890 tableta i 90 laptopova. Obuhvatićemo i dodatne 144 škole u kojima rade pedagoški asistenti. Škole će dobiti laptopove, a pedagoški asistenti će biti uključeni u obuke. Kroz 10 lokalnih planova 12.000 dece i 1.000 roditelja/staratelja će dobiti psihosocijalnu podršku“, priča Kostadinova.
Jedno od pitanja koje čeka odgovor je i kako će se učenje na daljinu i problemi zbog digitalnog jaza u Srbiji, koji se pokušava sada premostiti, odraziti na ove generacije u budućnosti. Očekuje se da će prvi globalni pokazatelj efekata pandemije na znanje učenika biti postignuća učenika na narednom PISA testiranju. Zatvaranje škola za neposredan rad sa decom odrazilo se ne samo na proces sticanja znanja već i na druge aspekte života dece, posebno dece iz osetljivih grupa, kao što su sigurno okruženje, obezbeđen obrok, pružena psihosocijalna podrška.
„Digitalni jaz, koji je postao još dublji usled zatvaranja škola zbog pandemije, može da doprinese još većem isključivanju dece koja su već socijalno isključena, osipanju i ranom napuštanju školovanja. Treba imati u vidu da je deci iz osetljivih grupa potrebna veća podrška škole, učitelja, nastavnika, psihologa i pedagoga, tako da je važno da se svi postojeći mehanizmi i dodatna podrška u sistemu obrazovanja prilagode digitalnom okruženju. Na tome ćemo raditi zajedno sa Ministarstvom prosvete i EU u narednom periodu“, najavljuje direktorka UNICEF-a. n
Tagovi
