Bila je nedelja, osam sati ujutru, još jedan dan u nizu neradnih dana početkom maja meseca, i ove godine se namestilo dobro da se tradicionalno spoje dani bolovanja, dani neiskorišćeni od prošlogodišnjeg godišnjeg odmora, da se dodaju i neki dani ovogodišnjeg godišnjeg odmora i da se spoje sa prvomajskim prazničnim danima, na koje se prislone dani pred Uskrs, pa onda dođe i taj Uskršnji dan, da bi se na taj dan dodalo još malo bolovanja i tako dalje, dakle, da se vratimo, bila je nedelja i bilo je mirno i tiho, i dozvolimo ovde naratoru da se za Uskrs oglasi svojom poslanicom, jer je tako tražio, čak i molio, jer je ova godina kada narator obeležava, ali daleko od toga da slavi, tačno 40 godina koliko je prošlo od onog prohladnog jutra kada se probudio i otišao na posao prvi put u svom životu, i dok je hodao prema bravarskoj radionici u ulici Bana Mladena, na Zvezdari, bio je ponedeljak i nije ni mogao da zna šta će se dogoditi kada bude otvorio vrata. Naime, narator je tada imao napunjenih tačno 17 godina i 5 meseci života, stigao je na posao u sedam sati ujutru, i život mu se smučio već oko pola deset, kada su mu rekli da je vreme za pauzu, da sad može da doručkuje i da popuši cigaretu, i onda je narator, gledajući kroz prozor pravo u dvorište velike kuće, u kojoj je živeo gazda te radionice, ugledao njegovu suprugu kako baca lopticu, a njena bela pudla je veselo trčala po nju, i donosila je nazad do njenih nogu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 9. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
