„Velika većina dijagnoza karcinoma štitne žlezde posledica preterane dijagnostike“: SZO tvrdi da ne mora baš sve da se operiše i leči

Epidemija velikog broja dijagnoza karcinoma štitne žlezde brzo se širi u svetu i zahvatila je više od milion osoba u oko trideset zemlja, prema novom istraživanju Agencije za rak Svetske zdravstvene organizacije. Međutim, to je više posledica preterane dijagnostike, pa i agresivnog lečenja, iako iako ne postoji visoki rizik po zdravlje.

O preteranom dijagnostikovanju se govori kada se ljudima bez ikakvih tegoba dijagnostifikuje neki problem, iako im on neće stvoriti nikakve smetnje, niti će od njega kraće živeti.

Preteranoj dijagnostici raka štitne žlezde uglavnom su pogođene žene srednjeg doba, prenosi Jutarnji list.

Istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology vođeno je u 26 zemalja, a sproveli su ga naučnici iz Međunarodnog centra za istraživanje karcinoma (EACR) sa sedištem u Lionu u saradnji s Nacionalnim institutom za rak u Avijanu u Italiji.

Više od milion osoba (830.000 žena i 220.000 muškaraca) dobilo je dijagnozu karcinoma štitne žlezde između 2008. i 2012. u tih 26 zemalja.

Procienjeni udeo slučajeva karcinoma štitne žlezde kod žena koji se može pripisati nepotrebnoj dijagnostici između 2008. i 2012. iznosi oko 93 odsto u Južnoj Koreji, 91 odsto u Belorusiji, 87 odsto u Kini, 84 odsto u Italiji i u Hrvatskoj i 83 odsto u Slovačkoj i Francuskoj.

Oko 390.000 žena u Kini, 140.000 u Južnoj Koreji, 120.000 u Sjedinjenim Državama, 31.000 u Italiji i 25.000 žena u Francuskoj dobilo je između 2008. i 2012. nepotrebnu dijagnozu raka štitne žlezde, iako bi normalno nastavile da žive s tom dijagnozom.

Zbog preterane dijagnostike dolazi do uklanjanja kompletne štitne žlezde ili doživotnog lečenja koji možda nije potreban.

Rezultati istraživanja „upućuju na to da je velika većina dijagnoza karcinoma štitne žlezde posledica preterane dijagnostike“, rekao je Salvatore Vakarela s EACR-a koji je vodio istraživanje.

On je naglasio da je hitno potrebno pomno pratiti globalni razvoj dijagnostike zbog njegovih razmjera i utjecaja a nedavne smjernice izričito preporučuju da se ne radi dijagnostika eventualnog karcinoma štitnjače kod osoba koje nemaju simptome.