Otkako je Evropska unija najavila da će preispitati da li Kina krši pravila tržišne konkurencije subvencionisanjem električnih automobila, raste zabrinutost zbog mogućeg trgovinskog sukoba sa Narodnom Republikom.
Posebno nemački proizvođači automobila strahuju od mogućih kontramera, kako je izvestio Fajnenšel tajms (Financial Times). Ali, koliko je verovatna moguća eskalacija? Koje bi bile posledice? I zašto su uopšte moguće carine?
Krši li Kina smernice STO?
„Kina je svojom strateškom industrijskom politikom postala konkurentnija i sa svojim elektro automobilima izlazi na svetska tržišta – posebno na evropsko, jer je američko dalekosežno zaštićeno carinama“, objašnjava Jigen Mates, stručnjak za trgovinsku politiku sa Instituta nemačke privrede IW iz Kelna u razgovoru za javni servis ARD. Od 2020. je znatno porastao uvoz kineskih električnih automobila i broj njihovih registracija u Nemačkoj.
To se dešava u vreme kada je nemačka automobilska industrija ionako pod velikim pritiskom zbog energetskog zaokreta. „Evropska komisija strahuje da će rast uvoza iz Kine imati negativne posledice za evropsku proizvodnju elektro automobila“, kaže Vinsent Štamer iz Instituta za svetsku privredu (IfW) u Kilu.
Evropska komisija sada očigledno ima „dovoljno indicija da Kina krši pravila tržišne konkurencije“. To bi bio slučaj ako bi se kineska vozila prodavala po cenama ispod tržišne vrednosti ili ako bi izvoz bio ciljano podstican subvencijama. I jedno i drugo je u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).
„Upravo to treba istražiti“, kaže Mates. Zbog kompleksnosti kineskog sistema subvencionisanja nije lako utvrditi razliku između privredno ostvarene i veštačko stvorene konkurentnosti zahvaljujući podsticajima. „Hoće li to uspeti, ostaje da se vidi“, kaže Mates. Ali, pristanak nemačke vlade i najava istrage koju je medijski impresivno najavila Ursula fon der Lajen pokazuju u kom pravcu se situacija razvija.
Moguće uvođenje carina
„Cena automobila se smanjuje zahvaljujući divovskim državnim subvencijama – to remeti naše tržište“, kazala je predsednica Evropske komisije prošle nedelje. „To nije prihvatljivo.“ Prema navodima Komisije kineski automobili su za oko 20 odsto jeftiniji od onih proizvedenih u Evropskoj uniji. Očekuje se da će istraga biti završena tek idućeg leta.
„S obzirom da je to toliko važno političko pitanje, postoji izvesna verovatnoća da će na kraju biti uvedene kaznene tarife“, kaže stručnjak IW Mates. Ako do toga dođe to bi nakratko pomoglo evropskim proizvođačima, kaže Štamer iz IfW. Ali, kupci bi imali negativne posledice. Cene eletričnih automobila iz Kine bi porasle, a istovremeno bi se smanjio pritisak na evropske proizvođače da budu efikasniji.
Posledica bi bile i kontramere. Vladi u Pekingu nije drago što se pokreće istraga, a ministarstvo spoljnih poslova je plan EU nazvalo čistim protekcionizmom. Jedan portparol je upozorio da bi to moglo negativno da se odrazi na privredne i trgovinske odnose Kine i EU.
Nemačka automobilska industrija zabrinuta
Kina je već u trgovinskom ratu sa SAD pokazala da ne beži od eskalacije, naglašava Štamer. Moguće kontramere su carine na evropske proizvode ili ograničenje izvoza važnih elektronskih komponenti za proizvodnju automobila. To bi naročito pogodilo nemačku automobilsku industriju koja drži petinu kineskog tržišta automobila.
Tako je BMW prošle godine trećinu svoje prodaje ostvario u Kini. Kod Mecedesa je to bilo 37 odsto, kod Folksvagena čak 40 odsto. Deo nemačkih automobila se brodovima dovozi u Kinu, a deo se tamo proizvodi, što kineskoj vladi pruža dodatne mogućnosti za napad.
Samo preispitivanje subvencija ne doprinosi rešavanju izazova konkurentnosti, kritikuje Savez nemačke automobilske industrije VDA. On zahteva od politike da stvori bolje okvirne uslove u Nemačkoj i ostatku Evrope. Osim toga, kritikuje da je Evropska komisija delovala pod pritiskom Francuske, koja bi imala znatno manje negativnih posledica od Nemačke.
Mates ne veruje da bi Peking otežavao uslove nemačkim proizvođačima automobila u Kini, jer bi time bila ugrožena vlastita radna mesta. Prema njegovom mišljenju, izglednija su ograničenja izvoza određenih sirovina, što je Kina već učinila u sporu sa SAD. Od avgusta kineskim izvoznicima su potrebne posebne dozvole da bi stranim kupcima isporučili metale germanijum i galijum, važne za industriju poluprovodnika, telekomunikacija i električnih vozila. Prema jednoj studiji EU 94 odsto galijima i 83 odsto germanijuma u industriji u svetu dolazi iz Kine. EU uvozi iz Kine 71 odsto galijima i 45 odsto germanijuma.
Dozvole su doduše već odobrene, ali u slučaju uvođenja evropskih carina, Kina bi mogla da ih ograniči. Osim toga popis elemenata koji su pod restrikcijama može lako biti proširen i na litijum ili retke zemne metale. „U evropskoj industriji postoji zavisnost od brojnih sirovina iz Kine – upravo kod novih tehnologija i u tehnologiji za energetski zaokret“, naglašava Mates. To je veliki potencijal za pritisak.
Dogovor u sporu sa solarnom tehnikom kao kompromis?
„U slučaju trgovinskog rata na gubitku bi bili i Evropska unija i Kina“, kaže stručnjak iz IfW Štamer. Sa time se slaže i Mates. „Kina trenutno snažno promoviše evropska ulaganja u sopstvenoj zemlji, jer privredi ne ide naročito dobro.“ Eskalacija ne bi pomogla kineskom ugledu i mogla bi da podstakne još veći oprez pri investiranju u Kini, kaže on.
Kompromis bi, prema mišljenju Štamera, mogao da bude rešenje trgovinskog spora od pre deset godina između EU i Kine oko solarnih ćelija. Tada su evropski proizvođači predbacili kineskoj konkurenciji da prodaje svoje proizvode u Evropi po damping cenama. Brisel je zato uveo carine na kineske solarne module u visini od 11,8 odsto. „Tada su kineski proizvođači mogli da zaobiđu carine ako su se dobrovoljno pridržavali minimalnih cena“, napominje Štamer.
Oko toga su se Evropska komisija i Peking dogovorili nakon višenedeljnih pregovora. „Glavni razlog zašto kaznene tarife nisu produžene bila je pretnja Kine Evropskoj uniji bolnim uzvratnim merama“, kaže Mates. Na kraju je kompromis doveo do toga da je „naša solarna industrija propala“, a kineska solarna industrija u međuvremenu vlada svetskim tržištem. Tu grešku ne treba ponoviti, upozorava Mates.