„Vladimir Putin kada ga napadaju za mešanje Rusije u američke izbore 2016. godine koristi dve vrste odbrane – negira i ide u kontanapad. Tako je 2017. godine rekao da ne postoji država koja se više meša u izbore u drugim zemljama od SAD.
Svrha ovih tvrdnji je da se skrene pažnja sa akcija Rusije i u mnogim zemljama, to radi. Od Kijeva do Brisela i Londona, mnogi zvaničnici su mi rekli da veruju da se CIA često meša u izbore u insotranstvu“, piše Dejvid Šimer u tekstu za Foreign Affairs.
Šimer je doktorand međunarodnih odnosa na Unvierzitetu u Oksfordu, a uskoro iz štampe izlazi njegova knjiga “Nameštaljke: Amerika, Rusija i sto godina tajnog uplitanja u izbore”. A ova istraživanja, bar prema navodima Šimera, otkrivaju pozadinu mešanja CIA u izbore u tadašnjoj SR Jugoslaviji i rušenju Slobodana Miloševića.
Tokom čitavog hladnog rata CIA i KGB su ciljali demokratske izbore širom sveta, kako bi, na različite načine, uticali na njihov konačan rezultat.
Prvi put je CIA takvu vrstu akcije pokrenula u Italiji pred izbore 1948. godine, kreirajući zapaljivu propagandu kako bi došla do cilja. I uspelo im je, Komunistička partija Italije izgubila je izbore, a to je postao konkretan model delovanja američke tajne službe.
Međutim, kada je Hladni rat završen, borba za širenje, ili protiv širenja komunizma izgubila je smisao.
Šta je u tom post hladnoratovskom periodu, u tom smislu radila CIA?
Autor teksta za Foreign Affairs je razgovarao sa više od 130 ljudi kako bi došao do odgovora na ovo pitanje.
Tom prilikom je saznao da su čak i najviši zvaničnici u Vašingtonu dva puta u istoriji razmatrali upotrebu uticaja koji ima CIA, pred izbore u inostranstvu – u SR Jugoslaviji 2000. godine i u Iraku pet godina kasnije.
Šef kabineta Bila Klintona od 1994. do 1997 godine Leon Paneta, tvrdi da su u Vašingtonu na Miloševića gledali kao „na negativca koji će taj deo sveta okrenuti naglavačke ako mu se ne stane na put“.
Izbori 2000. godine bili su idealna prilika za tako nešto, piše Šimer.
Zato su američke privatne organizacije potrošile više od 40 miliona dolara na podršku Miloševićevoj opoziciji, nezavisnim medijima, građanskim organizacijama, navodi se u tekstu.
Džon Sifer, operativni oficir CIA od 1991. do 2014. godine, tvrdi da je ta operacija u Srbiji bio jedini uspešan slučaj mešanja u izbore.
On je u toj operaciji bio šef „ćelije“ u Srbiji i potvrdio je da su potrošeni milioni dolara u kampanju protiv Slobodana Miloševića. Najčešći model „poslovanja“ je bio predaja novca u kešu liderima opozicije, van granica države.
I Klinton je potvrdio da nije imao ništa protiv antimiloševićevskog uticaja CIA u Srbiji, jer je „tip bio ratni zločinac i neko ko je želeo da se oslobodi demokratije“. CIA, piše Šimer, nije menjala listiće i pravila slične prevare, već se bavila propagandom.
Vođa većine u Senatu u tom periodu Trent Lot potvrdio je da je bilo neophodno da se Milošević stavi pod kontrolu.
Prema nedavno otkrivenim transkriptima sa sastanka Klintona i tada novog ruskog predsednika Vladimira Putina, dve nedelje pred izbore u Srbiji, tadašnji američki predsednik je rekao da veruje da će „Milošević pokrasti izbore“. Putin je istakao nezadovoljstvo akcijom NATO i bombardovanjem Srbije.
Ipak, prema nekim navodima CIA je delila Klintonovu zabrinutost i obučeno je 15.000 ljudi kojima je dodeljen zadatak da budu na biračkim mestima i vrše kontrolu. Tako je, paralelnim brojanjem glasova, utvrđena krađa i izbile su masovne demonstracije.
„Mnoge važne figure političkog života u Srbiji su tada, nakon promena koje su se dogodile, iza zatvorenih vrata potvrdile naš uticaj i izrazile zahvalnost za pomoć koju smo pružili“, kaže Sifer.
Ipak, zvaničnici i operativci CIA nisu rado govorili o tom uticaju i mešanju u izbore, iako Klinton tvrdi da je Milošević „prešao granicu“.
Među Šimerovim izvorima postoji podela na dve grupe: jedna smatra da je uticaj na izbore u Srbiji bio vanredna okolnost i da je posle Hladnog rata CIA prestala da radi takve stvari i organizuje slične akcije, dok druga grupa smatra da iako nije bilo direktnog uticaja na izbore, svakako jeste vršen uticaj na javno mnjenje.
Ipak, kako objašnajva bivši direktor CIA Majkl Hejden, ni to „malo“ i „pasivno“ nije ispravno.
„Kakve god da su namere i koliko god iza svega stajala želja da se zaštiti nacionalna bezbednost, to jednostavno nije pravi način“, tvrdi on.
Digitalno doba olakšalo je i istovremeno otežalo situaciju sa uplitanjem u izbore u inostranstvu.
Sa jedne strane, mnogo lakše je utvrditi i obelodaniti da postoji tendenciozno uplitanje u izborni proces, a sa druge strane, lako je postati i žrtva uplitanja. To se, očigledno, dogodilo Sjedinjenim Državama 2016. godine.
Tagovi
