Oluja Hilari pogodila je 20. avgusta zapadnu obalu Sjedinjenih Država. Neviđene količine kiše zasule su Los Anđeles i poplavile okolne doline. Tih dana je nešto istočnije vremenska prognoza izgledala potpuno drugačije, jer je najavljivala paklene vrućine koje će zavladati centralnim delom zemlje. Tako je bilo čitavog ovog leta i ostatku sveta. Vremenske nepogode su se kretale iz jedne krajnosti u drugu, ponekad u rasponu od samo 24 časa.
Gotovo da nije prošao ni dan leta bez vesti o novim meteorološkim rekordima koji su obarani širom sveta. Od ogromnih temperatura koje izazivaju neukrotive požare, pa sve do oluja praćenih biblijskim potopom, čitav svet je svedočio ekstremima koji ranije nisu viđeni. Američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu je kao trešnjicu na vrhu ove paklene sezone najavila dolazak El Ninja, klimatske pojave koja se dešava na svakih dve do sedam godina.
Kao posledica ovog fenomena, koji će svoj pik dostići u decembru, ova godina bi mogla biti najtoplija do sada. Trend zagrevanja će se nastaviti i u 2024. godini u kojoj se očekuje da će prosečna temperatura biti za rekordnih 1,4°C viša u poređenju sa predindustrijskim dobom. Neki tropski regioni pretrpeće poplave, a drugi suše, sa zabrinjavajućim posledicama po zalihe hrane i širenje raznih bolesti.
Prema trenutnim prognozama, ovogodišnji El Ninjo će biti među jačima. Poslednji takav ciklus, koji se desio u periodu između 2014. i 2016. bio je poguban za zemlje na svim krajevima sveta. Suše su dovele do toga da je proizvodnja hrane u Južnoj Africi pala na istorijski minimum, a Indoneziju je pogodio težak požar. Toplije i vlažnije vreme podstaklo je širenje bolesti širom Južne Amerike, uključujući najtežu epidemiju virusa zika u poslednjih 65 godina. Međutim, ove godine će razlog za zabrinutost imati i zemlje koje inače ne potpadaju pod uticaj El Ninja, jer se procenjuje da će se ovogodišnji „mali dečak“ odraziti na globalno zagrevanje.
Iako se vrhunac El Ninja očekuje oko Božića, humanitarne organizacije već sada upozoravaju na izbijanje bolesti poput malarije, denge i kolere u delovima Afrike i Južne Amerike. U jugoistočnoj Aziji se očekuju požari koji će se negativno uticati na kvalitet vazduha u većem delu kontinenta. Tržište hrane već sad doživljava prve potrese, pošto je Indija preventivno ograničila izvoz pirinča.
Međutim, priroda El Ninja je takva da se njegovo kretanje može predvideti. Nikada se neće desiti dva potpuno ista, ali njihova ciklična dinamika otkriva obrasce suvog i vlažnog vremena koji se u određenoj meri mogu anticipirati. Sezonske prognoze su mnogo pouzdanije nego pre sedam godina kada se poslednji put odvijao ovaj fenomen.
Neke humanitarne organizacije su već započele planiranje svojih aktivnosti u skladu sa prognozama o razvoju meteorološkog fenomena. Međunarodna federacija Crvenog krsta, na primer, vodi anticipativne programe u 17 zemalja i ima za cilj da se četvrtina sredstava za pomoć u katastrofama potroši do 2025 godine. Svetska zdravstvena organizacija je počela saradnju sa Svetskom meteorološkom organizacijom sa ciljem da uspešno predvide gde je najbolje rasporediti medicinski materijal i osoblje.
Ipak, najveći izazov za vlade i humaniterne ogranizacije u zemljama koje će se suočiti sa El Ninjom je činjenica da se mnoge od njih još uvek nisu oporavile od ekstremnih vremenskih uslova koje ih muče čitave ove godine.