Priča o putu od Sombora do Denvera ili kako se kalio MVP: „Bilo je 500 ljudi u toj teretani i niko nije mogao da pretpostavi da će Jokić postati ono što je danas“

Smatra se da je 26. jun 2014. godine dan koji je promenio istoriju Denver Nagetsa, jer su tog dana izabrali Nikolu Jokića sa 41. mesta NBA drafta.

Niko nije, ali baš niko, nije mogao da zna šta će uslediti – uključujući tu i ljude koji su birali na draftu. Jokić je, ispostavilo se, transformisao pravac organizacije koja se još uvek tražila nakone ere Karmela Entonija.

Međutim, sada je nastala Jokićeva MVP era, a Nagetsi po prvi put u istoriji franšize imaju najkorisnijeg igrača lige u svojim redovima.

„Dobijamo sve ove nepoštene zasluge što smo ga doveli „, rekao je predsednik Denvera Tim Koneli za Atletik.

„Imali smo dva izbora pre njega. Mogli smo da odabremo nekog ranije. Čekali smo do 41. mesta te godine. Imali smo i sreće“, dodao je on.

Iako je to tačno, vi i sami pravite sreću. I deset dana pre nego što je Denver izabrao Jokića, dogodio se podjednako važan trenutak po sudbinu Nagetsa.

Miško Ražnatović je među najuticajnijim košarkaškim menadžerima u Evropi. Ražnatović predstavlja mnoge najbolje mlade igrače širom kontinenta preko svoje agencije BeoBasket. Jokića je zastupao pre drafta. A 16. juna 2014. godine tvitovao je da će se Jokić povući sa drafta.

„Probudio sam se ujutru i zaista nismo imali garancije da će biti regrutovan, pa nisam želeo da rizikujem. Tako da sam objavio taj tvit ”, rekao je Ražnatović.

Kada se košarkaški svet probudio u Sjedinjenim Državama, reakcija je bila brža od one koju biste očekivali za igrača koji nije ni među prvih 40. Odjednom su usledili pozivi u kancelariji Ražnatovića i sportske agencije sa sedištem u Americi, koja sa Ražnatovićem predstavlja partnerstvo u zastupanju klijenata u Sjedinjenim Državama. Ali Ražnatović zapravo nije podneo papire.

„Nisam to zaista uradio“, rekao je Ražnatović.

„Želeo sam da ljudi malo više razmisle o tome i vidim reakciju u SAD-u. Kad su se klubovi probudili, zaista su počeli da protestuju, a zatim se i svađaju. Ne samo Denver, nekoliko timova. Pa sam rekao da, ako je nekoliko timova tako reagovalo, mogu biti siguran da će neko da ga izabere. Zato sam odlučio da se predomislim“, rekao je Ražnatović.

Jokić je imao povernja da će Ražnatović postupiti kako treba i dozvolio mu da donese odluku.

Ali kako su Nagetsi uspeli da ubede Ražnatovića da su upravo oni najbolji tim za Jokića.

Sve je u poverenju. Denver je razvio čvrst odnos sa Ražnatovićem tokom prethodne godine. Nagetsi su izabrali Ražnatovićevog klijenta i bivšeg košarkaša Partizana Žovrija Lovrenja u drugom krugu drafta 2013. godine, a Ražnatović je poštovao njihov rad. Postojalo je obostrano verovanje da će, ako Jokić završi u Denveru, Nagetsi biti dobar tim za njega.

„Uspeli smo da konstruišemo prilično jasnu viziju“, rekao je Koneli.

„Agenti su nam tada verovali. Nismo pripremali momka da bi on neprestano bio u inostranstvu. Svakako, Lovrenjovi agenti su bili sjajni za saradnju. Tako da je malo pomogla i naša reputacija. Imali smo tako pozitivno iskustvo sa Miškom, pa kada smo pokušavali da privučemo Nikolu, prethodna saradnja nam je definitivno pomogla“, rekao je Koneli takođe.

Ali kako je Jokić uopšte završio na Denverovom radaru? To je priča o razvoju košarke koja je drugačija od bilo koje druge poslednjih godina. I pored Jokića, to je priča o svim pokretnim i sporednim delovima koji dolaze u obzir kada NBA timovi pokušaju da pronađu sledeću evropsku košarkašku zvezdu.

Rafal Juc još nije bio zaposlen u Nagetsima kada je prvi put čuo za Jokića. Bio je neplaćeni pripravnik u Juti, tinejdžer koji je pokušavao da ostvari svoj san o radu u košarci bruseći i pišući skauting izveštaje o igračima širom Evrope koje timovi nisu mogli da pogledaju.

Opsesivno bi proveravao rezultate i gledao utakmice kako bi pokušao da pronađe sledećeg talenta. Do tada je razvio i neke kontakte u Srbiji.

Nekoliko puta je čuo za Jokića i pogledao nekoliko njegovih mečeva putem video linka. Konačno, krajem juna 2013. godine, Rafal je dobio priliku da lično vidi Jokića.

Bilo je to protiv SAD-a na Svetskom prvenstvu do 19 godina, gde je Jokić parirao svom sadašnjem saigraču Eronu Gordonu. Njegova početna procena i nije bila tako obećavajuća.

„U to vreme on nije bio velki faktor u igri“, rekao je Rafal.

„Vraćajući se unazad i gledajući beleške, Jokića sam zabeležio kao perspektivnog momka koji bi u nekom trenutku mogao dostići visok nivo igre u inostranstvu. Ali nikada ne bih pomislio da ćemo u roku od 12 meseci o njemu govoriti kao o legitimnoj NBA perspektivi, uopšte kao NBA igraču. Ali sećam se da sam ga pratio čak i na tom turniru. Bio je nekako nepoznata ‘roba’. U osnovi, i ne znajući ko je on bio, gde je odrastao, moglo se videti kako je napredovao iz utakmice u utakmicu. I to mi je zapalo za oko“, dodao je on.

Mesec dana kasnije, Nagetsi su Rafala unajmili kao svog čoveka na terenu u Evropi za sve skauting potrebe. Od tada sarađuju. A tada je jedan tim bio meka za mlade talente koji su bili na radaru skauta.

Smešten u Beogradu, Mega Basket istorijski nije bio elitni klub. U stvari, tu priču su započeli radnici u fabrici za pakovanje 1998. godine i vremenom su se probili do druge lige. Zatim, u sezoni 2004/05, klub je stupio u strateško partnerstvo sa BeoBasketom i Ražnatovićem, što je, ispostaviće se, rezultiralo time da je Mega postala jedan od najvećih klubova u Srbiji. Od kada je prvi put promovisana u Jadransku ligu 2014. godine, u Megi je nastupilo 11 igrača koji su otišli NBA, što je najveći broj igrača koji je u NBA otišao iz jednog kluba u Evropi.

U tu kalkulaciju je uključen i Jokić, koji je u klub došao dva meseca pre svog 18. rođendana, u decembru 2012.

Deo Ražnatovićeve jutarnje rutine je taj što u sportskoj štampi pregleda izveštaje sa utakmica u juniorskim ligama kako da bi pokušao da pronađe potencijalne klijente. Primetio je da momak koji je igrao za Vojvodinu postavlja neverovatne brojke, pa je poslao jednog od svojih skauta da proveri o čemu je reč.

Izveštaj tog skauta i nije bio najpovoljniji kada je reč o Jokiću, ali je Ražnatović bio motivisan da ipak sklope saradnju. Otišao je u Sombor da se sastane sa porodicom i odlučio je da ga ipak potpiše – a da ga nije ni video kako igra – i smestio u Megu.

Prvih nekoliko nedelja bilo je teško za Jokića.

„Bio je zaista slab“, rekao je Ražnatović.

„Naš kondicioni trener u Megi rekao je da moramo da ga sklonimo sa strane kako bismo njegovo telo pripremili za ozbiljne treninge. Da to nisu učinili, on bi bio povređen. Tako su ga poslali na indivdualni rad na par nedelja. Počeli su polako da rade na razvoju mišića i svemu ostalom, jer je bio izuzetno slab. Nije mogao da radi čak ni sklekove ili nešto slično. To je bio težak period za Nikolu, jer je u pitanju momak koji voli da igra, a tokom tog perioda nije imao tu radost jer nije dodirnuo loptu, već je sve što je video od treninga bio rad na njegovom telu“, rekao je Ražnatović.

Međutim, radili su na Jokiću i stvorili čvrstog igrača, pri čemu je važnu ulogu u tom kontekstu imao tadašnji trener Mege Dejan Milojević

Kao igrač, Milojević je tražio kontak u igri, bio je čvrst i borben i to je želeo da prenese svojim igračima, sada sa pozicije trenera.

Izgradio je dobar odnos sa Jokićem.

„Sećam se da mi je Milojević pričao kako je Jokić nekoliko dana želeo da prestane da trenira. Bio je nostalgičan. I nezadovoljan zbog konstantnog fizičkog rada. Neki momci su ga ismevali da nije mogao da uradi ni 10 sklekova posle treninga. A povrh toga, braća su ga pritiskala da nastavi. Dakle, nije bilo tako lako“, kaže Rafal.

Rezultati su, međutim, bili očigledni. Do februara, Jokić je počeo da da dobija minute.

Igrao je za Megu u juniorskoj Evroligi gde je bio u idealnoj petorci. Krajem sezone je počeo da nastupa za prvi tim na superligaškim utakmicama.

Jokić je nastavio da napreduje i to su počeli da uviđaju i drugi. Od novembra 2013. godine do januara 2014. je na 14 utakmica u proseku postiazao 13,5 poena i imao dabl-dabl učinak u 13 utakmica.

Takav učinak mu je doneo mesto na „Nike Hoop Samitu“ 2014. godine. Na njemu snage odmeravaju najbolje američki tinejdžeri protiv najboljih vršnjakaiz celog sveta, i to je mesto gde se Jokić pokazao u pravom svetlu.

Predstavljajući Svetski tim, igrao je zajedno sa Karl-Entoni Taunsom Klintom Kapelom i Danijelom Inglsom, svi su redom bili bolje pozicionirani od Jokića na draftu.

„Znali smo za Jokića, imali smo ga na radaru“, rekao je Rafal.

„Ali više su ga smatrali za momka koji bi mogao da bude dobar na nekom budućem draftu“, rekao je Rafal.

Igrao je dobro na tom turniru.

„Sećam se da sam jednog dana ušao u auto, bili smo tu ja i tadašnji pomoćnik generalnog direktora. Rekao sam mu: ‘Jokić ubija’, rekao je Koneli.

„Te nedelje se toliko istakao“, dodaje Rafal.

„Sećam se naših razgovora kod recepcije, kao da je bilo nešto posebno u vezi s tim detetom. Nikada ne zazire od konkurencije. On jednostavno uživa“, dodao je on.

Jokić je došao kao vodeći u brojkama, ali nije izgledao kao tradcionlani učesnik takvog turnira. Tipično su momci koji dobro igraju na takvim događajima visoki, dugi i atletski razvijeni. Krila koje trče parketom i atletski dominiraju.

Jokić nije bio baš atletski dominantan.

„Mislim da je bilo mnogo timova koji su gledali Jokića i jednostavno ga nisu voleli“, rekao je jedan NBA izvršni direktor koji je bio u Portlandu 2014. godine

„Jokić je otišao na ‘Hoop Summit’ i tamo je bila većina generalnih menadžera. Moj GM nije bio impresioniran Jokićem. Mislim da je većina timova razmišljala tako. Imali su jedno na snimcima i nešto sasvim drugo u realnosti. Delovao je presporo, previše neatletski građen, šta god“, opisuje situaciju izvršni direktor jedne franšize.

Roj Rana je trenirao Jokića na tom događaju, kao čovek zadužen za međunarodni tim. Čak se i on seća da u to vreme nije bio potpuno impresioniran.

„Mnogo sam razmišljao o tome“, rekao je Rana.

„U toj teretani je tokom cele nedelje bilo verovatno 500 ljudi. Ako bi neko u toj teretani predvideo da će postati ono što je sada, bio bih šokiran. Mislim da niko nikada ne bi zamislio da će postati ovo što je sada. Svaka čast Denveru i njihovom razvojnom programu, i verovanju u Jokića. Sigurno nisam verovao, niti mogao da pretpostavim, da će postati igrač MVP kalibra. Video sam da bi s vremenom mogao da postane dobar NBA igrač, ali čak i to je u tom trenutku bilo diskutabilno“, iskren je Rana.

Ipak, i pored neadekvatne atletske građe, Jokić je bio vodeći u statističkim kolonoma u Srbiji i skauti nisu znali o čemu je reč. Da li je Jokić bio ovako dobar ili su se drugi igrači mučili?

„Ne znam koliko mu je pomoglo, ali u stvari je možda naštetilo nekim drugim momcima u to vreme“, rekao je Koneli.

„U smislu kada pogledate kako je igrao, imate ‘sporog’ momka koji lagano daje koš pored fizički dominantnih igrača, a onda se tromo vraća u odbranu. I opet, imali smo veliku sreću. To je zbog njegovog izgleda i nedostatka tradicionalno važne atletike. Mislim da, kolektivno, teretana nije bila toliko uzbuđena zbog njega. Teško je tim momcima (da se istaknu)“, zaključio je Koneli.

Vratio se kući u Srbiju i Megu, nesiguran šta će se dalje dogoditi. Igrao je ostatak sezone, odlučio je da se izjasni i ostane na draftu. Ražnatović je rekao da Jokić verovatno nije ni gledao draft, koji se održao tokom noći.

„Kada se probudio, rekao sam mu da je kao 41. pik otišao u Denver“, rekao je Ražnatović.

„On mi je odgovorio: ‘Lepo, u redu’. I to je bilo sve“, dodao je Ražnatović.

Iz perspektive Nagetsa, taj draft 2014. bio je intezivniji. Veče su započeli sa 11. pika, koga su zamenili sa Čikagom za 15. i 19. pik.

Odabrali su Jusufa Nurkića i Garija Harisa. Povrh toga, razmenili su Furnijera sa Orlandom za Erona Afala. Jedina konstanta te noći bio je 41. pik.

„Te godine smo imali više izbora, a od prvog sastanka kada sam se dogovorio sa Nagetsima, naša filozofija je bila da budemo agresivni, proaktivani i privlačni“, rekao je Rafal.

„Sećam se da smo u krajnjem razgovarali samo o momcima koji bi mogli biti projekat za nas i koji bi na nekom narednom draftu mogli da budu van dometa, ali bismo mogli da ih dobijemo te godine. To je bio dobro osmišljen i dugotrajan proces, a mi smo identifikovali Jokića kao takvog“, dodao je.

Zaista, Jokić je izabran, uprkos tome što se Nagetsi u tom trenutku nisu sastali s njim. Istorija franšize više nikada nije bila ista – čak i ako učesnici u to vreme to nisu mogli da vide. Jokić je jednostavno odgovarao velikom delu onoga što su Nagetsi u projektovali u svojim planovima.

„Bio je to momak za kog smo smatrali da bi se dobro uklopio“, rekao je Koneli.

„Ovo je bila sreća. Skautirlai smo ga, ali nije bila baš sigurna stvar. Nije bio sjajan sportista u fizičkom smislu i nije bio sjajan strelac. Ipak, sarađujemo sa tipom koji nema ogroman ego“, dodao je Koneli.

U Sjedinjene Države je došao u leto 2014. godine, ali nije igrao na Letnjoj ligi.

„Nisam želeo da odmah igra NBA“, rekao je Ražnatović.

„Nije bio spreman. Dakle, kada smo doneli odluku da ne idemo u ligu , igranje Letnje lige nije imalo puno smisla“.

Umesto toga, otišao je u „P3 Sports Science“ u Santa Barbari, sa svojom braćom Nemanjom i Strahinjom i tadašnjom devojkom (danas suprugom) Natalijom. Ona je već studirala u Sjedinjenim Državama, igrajući odbojku na Državnom koledžu „Seminole“ u ​​Oklahomi.

Ciljevi za Jokića su bili očigledni: rad na njegovom telu.

„To je (leto) bilo prvi put da je naučen svemu o ishrani, spavanju i oporavku“, rekao je Rafal.

„Imao je priliku da se poveže sa našim trenerima. Posađeno je seme za brigu o njegovom telu u budućnosti. Tada je zaista promenio pristup“, rekao je Rafal.

P3 vrši opsežna testiranja sportista, a očigledno se Jokić u istoriji nije isticao baš u njihovim bazama podataka. Ali Jokić se izdvojio na nekoliko mesta koja se golim okom ne vide lako.

„Na bilo kojoj od tradicionalnih tačaka na kojima ljudi traže atletske mere, on ne postavlja rekorde“, rekao je Erik Ladersdorf, direktor biomehanike P3.

“Ali bilo je nekoliko područja u kojima se dobro pokazao. Radimo ovaj test gde, umesto da pokušavamo da skočimo što više, pokušavamo da podesimo određenu visinu i vidimo koliko brzo sportista može doći do te visine. Dakle, to je submaksimalni skok koji je za brzinu, a ne za visinu skoka. Bio je zaista konkurentan mnogim momcima koji su NBA centri visokog nivoa, kada je trebalo brzo doći do određene visine. Njegovi rezultati su za nas bili pomalo iznenađujući“, rekao je Ladersdorf.

„Ovde puno razgovaramo o raznolikosti skokova. Važno je skočiti visoko, ali u realnim uslovima, u košarkaškoj utakmici, nema mnogo takvih situacija. Postoji određena korisnost da se vrlo brzo dođe do određenog mesta“, dodao je on.

To leto se za Jokića vidi kao tačka u kojoj su se stvari zaista promenile.

„Shvatio je da je njegov san mnogo bliži nego što je mislio“, rekao je Rafal.

„Mislim da je zaista uživao u SAD-u. Zabavljao se družeći se sa braćom i devojkom. I pretpostavljam da mu je to dalo dodatni motiv. Mnogi igrači misle da je to super nerealno. Ali kad im date malo više samopouzdanja, oni rade“, rekao je Rafal.

Jokićeva postdraft godina bila je impresivna. Vratio se u Megu i dominirao. U prvoj utakmici je nagovestio drugačiji pristup – dao je 27 poena, povezao 15 skokova i četiri asistencije u pobedi svog tima od osam poena.

„Naši momci u Denveru stekli su naviku da gledaju svaku utakmicu Jokića u Jadranskoj ligi uživo preko Jutjub strima“, rekao je Rafal.

„Već prvu utakmicu je ubio. Već se govorilo da smo prilično dobro prošli. Evo, pripremali smo momka za budućnost, a onda bum, evo ga. On je legitimno kandidat za MVP Jadranske lige“, priča Rafal.

Koneli je gledao prvu utakmicu u toj sezoni i bio oduševljen.

„Svađao sam se sa našim momcima i rekao da je ovaj momak trebalo da bude među prvih pet, sedam mesta na NBA draftu 2015. godine. Igrao je tako lako“, seća se Koneli.

Jokić je na kraju osvojio nagradu za MVP-a Jadranske lige 2015. godine. Bilo je to prvi put da je osvojio MVP nagradu u ligi u kojoj nastupa, ali ne i poslednji, kako se ispostavilo.

„Ima najbolje, najbrže ruke koje sam ikada video“, rekao je Koneli.

„Njegove ruke su neverovatno potcenjene i omogućavaju mu da bude solidan defanzivac. Ima dobro oko i odličan pregled igre. Kažu da su najbolji bejzbol igrači mogli da vide šavove bejzbol lopte. E taj nivo ima i Jokić. Mislim da stvari obrađuje brzo, ali je u stanju da igra svojom brzinom. Skoro je poput algoritma. On to vidi, mentalni snimak, sposoban je to da uradi. Nikada ga ne ubrza i gotovo nikad ne ostaje bez mogućnosti. Većina momaka, prvi potez, drugi potez, dok razmisle o trećem rešenju – padaju. On često ima i po 15 rešenja“, analizira Koneli.

Drugi su ukazivali na različite faktore: njegovu nepokolebljivu volju da se takmiči i borbenost.

„To je nasledio od braće. Njegov brat Nemanja je ambiciozni MMA borac. Vole da se takmiče. Karte, sport, bilo koja igra. Pronaći će način da vas nadmaše, nadigraju, da vam na bilo koji način zagorčaju život. Mislim da su mu to oni usadili“, kaže Rafal.

Biti takmičar nije nešto što nedostaje većini NBA igrača. Ali način na koji se Jokićevo samopouzdanje manifestuje na terenu je drugačiji, čak i onima koji treniraju i koji su oko njega.

„Jedinstven je. Gleda te i pogledom ti poručuje: ‘Šta to radiš, zašto mi ne daš loptu’, ali nikada to ne kaže. Apsolutno nikada nije uskratio nekom poštovanje. Međutim njegovor govor tela je bio takav – samo mu daj loptu i pusti ga da radi šta hoće. Nekako je želeo još. Mislim da je on bio taj koji je verovao u sebe više nego iko drugi. Kao što sam ranije rekao, verovatno je bilo 500 ljudi u toj teretani i on je možda bio jedini koji je mislio da može postati to što jeste postao“, zaključio je Rana, koji ga je trenirao na skupu mladih nada te 2014. godine

Na kraju, ponekad vam se posreći.

„Nema tu nekih posebnih radnji. Svideo nam se. Imali smo sjajno osoblje koje ga je identifikovalo na vreme. I zvuči drsko ili kao kliše, ali on je bio naš tip“, zaključio je Koneli.