„Zamislite da sedite u kancelariji na vrhu neke zastakljene zgrade i deo ste velikog kolegijuma koji bi trebalo da donese neke važne odluke kako bi ostvario samo jedan cilj – da dostigne popularnost Koka kole. Da vas neko pita kakav biste proizvod kreirali, šta biste rekli?
Verovatno biste želeli da vaš proizvod bude ukusniji, da bude jeftiniji i da se po nižoj ceni dobije veće pakovanje, zar ne?
Kolike su šanse da biste na to pitanje dali predlog da proizvod bude neuprodivo ružnijeg ukusa, u manjoj ambalaži, po znatno višoj ceni? Nikakve.
A upravo je takav proizvod dostigao popularnost Koka kole. Pitajte ljude iz Red Bula šta misle o tome…“
Tako Rori Saterlend, jedan od najvećih svetskih marketara u istoriji, počinje svoju knjigu „Alchemy“ i veliku priču o perspektivi kao jednom od najvažnijih faktora u prodaji. Ta je knjiga za veliki broj ljudi iz njegove branše poput biblije, a marketing vole i njime se bave i oni koji nisu nužno marketari. Svi oni koji žele da prodaju svoj proizvod.
Kristijano Ronaldo nikada nije imao razloga da prodaje „rog za sveću“. Od kada se pojavio na velikoj sceni iz sezone u sezonu je dokazivao – prvo sebi, a onda svima drugima – da je jedan od najboljih fudbalera koji su se ikada bavili tim sportom i jedina dilema koja je ostala nerasvetljena do dana današnjeg, jeste pitanje ko je veći, on ili Mesi?
Kada god bi Mesi napravio iskorak u karijeri, Ronaldo je bio uz njega. I obrnuto. Ako jedan postigne 50 golova, drugi postigne 51. Ako jedan odluči da čitave sezone asistira i drugi postaje nesebičan. Ako jedan na silu šutira slobodne udarce, šutira i drugi.
Tako su, mic po mic, jedan drugog pogurali ka neslućenim visinama i kako im se karijere približavaju kraju, obojica ističu da bez onog drugog ništa ne bi bilo toliko slatko.
A onda je ovog leta Mesi napravio novi iskorak.
Iskoračio je iz svoje zone komfora – a to je bio dobar argument Ronaldovih fanova u raspravama – i otišao u Pari Sen Žermen. Pažnja koju je dobio i oduševljenje navijača širom planete, delovalo je nenormalno. Na nivou važnih životnih poteza Majkla Džordana. Čak je i Džordan sam, preko prodaje Mesijevih dresova, dobro zaradio.
Kristijano je sedeo u Torinu i češao se po glavi. U tom trenutku bio je u Juventusu koji je izgubio titulu posle toliko godina, u Ligi šampiona ga je izbacivao ko je stigao, i Ajaks i Porto, i trebalo je nadomestiti ovaj Mesijev novi uzlet.
Nije baš bila kancelarija na vrhu visoke zgrade, kao u priči Rorija Saterlenda, ali je pitanje bilo jednako teško.
Treba otići negde dalje, učini nešto posebno.
Ronaldov menadžer Žoržd Mendeš navodno je ponudio Kristijanove usluge pojedinim klubovima da ispipa tržište, a onda se ekipa iz kancelarije setila dobrog plana.
Zašto ne bi otišao u Mančester Siti? Njima je prekopotreban napadač, a Kejn im je iskliznuo iz ruku. To je tim sa najvišim ambicijama koji je večiti favorit u Premijer ligi zbog jedno 50 dobrih igrača u rosteru. Tim koji žarko želi Ligu šampiona. I još nešto.
To je tim koji trenira Pep Gvardiola, čovek koji ne propusti priliku da dvadesetak puta po sezoni kaže da je Lionel Mesi najbolji igrač na svetu. Malo zato što se nadao da će moći da ga privuče u Siti, malo više zato što su jako dobri prijatelji.
Zamislite kakav bi iskorak to bio za Ronalda da jedan od najboljih trenera svih vremena koji obožava Mesija i sa njim pravi roštilj izađe na konferenciju i kaže: „Je**ga, Kristijano i Lionel su najbolji svih vremena“.
Malo zbog mira u ekipi, malo više zato što je istina.
Šta bi od toga bilo bolje?
Pa, samo jedna stvar. Ljubav.
Ustao je Ronaldo, možemo i da zamislimo tu sliku, i rekao svojim savetnicima: „Super je Mančester, ali zašto Siti? Zašto ne bi otišao u Junajted? Tamo me svi vole. To je još bolja fora.“
I stvarno, to je još bolja fora. Teško da bi i Rori Saterlend tu mogao da ponudi drugačiju perspektivu. Sve što je Ronaldo do sada u karijeri uradio dovoljan je dokaz da je među najvećima svih vremena. Sada je napravio korak ka tome da pokaže da je i čovek od krivi mesa, dobrica koja ne zaboravlja ko mu je omogućio da postane tako veliki. Neko ko ne bi izdao svoje.
Dobro, ne bi trebalo preterivati, ali sve to i još mnogo toga preuveličanijeg, možemo pročitati od oduševljenih navijača.
Možda ništa od toga neće uspeti. Možda ovakva odluka bude promašaj. Ali nije uvek rešenje suprotno logici. Ronaldo je izabrao da njegov proizvod bude romantičniji od Mesijevog. I tako je napravio malo veći iskorak od svog rivala.
Do sledećeg leta i novog prebrojavanja golova, asistencija, pohvala i trofeja.
Tagovi
