Do trenutka kada su se razletele konfete, deca su već klicala u ekstazi, očiju fiksiranih na superzvezde na sceni. Desetoro kostimiranih izvođača bilo je na vrhuncu “Bebe ajkule uživo” – 75-minutne adaptacije dvominutnog muzičkog spota. Ova izvedba bila je savršen primer prevođenja viralne popularnosti u profitabilnu franšizu.

Svetska premijera održana je u oktobru u Južnoj Karolini, a publika je bila podeljena između klinaca i odraslih koji vode računa o njima.

Sijauna Jirgin iz obližnjeg Grinvila došla je sa svojom ćerkom Mirejom.

“Kada joj perem kosu, traži mi da joj pevam ‘Bebu ajkulu’”, kaže Sijauna. “Prva rođendanska žurka bila je ‘Beba ajkula’. Druga rođendanska žurka bila je ‘Beba ajkula’.”

Četiri godine pošto je pesmu objavila južnokorejska medijska kompanija pod imenom SmartStudy, čini se da je “Beba ajkula” osvojila svet.

Sa svega 18 reči od kojih je sačinjena, ova pesma o porodici ajkula koje odlaze u lov strimovana je na Fejsbuku oko četiri milijarde puta.

Ipak, SmartStudy je isprva delovao nespremno da eksploatiše svoj hit i još uvek pokušava da izgradi posao oko njega sa ciljem da malog nasmešenog okeanskog predatora transformiše u dečji brend u rangu Elmoa.

Kompanija je prodala licencu kompaniji Kellogg’s (za ograničeno izdanje “Berry-Fin-Tastic” pahuljica”, proizvođačima posteljine, igračaka, odeće i kostima za Noć veštica.

U planu su televizijska serija i igrani film.

Ispit koji će pokazati komercijalni potencijal “Bebe ajkule” upravo je ovaj živi šou.

Ako prodaja karata bude bila stabilna, predstava će se igrati najmanje tri godine. Ona obuhvata dvadeset pesama, a tri od njih su različite verzije prvobitne “Bebe ajkule”.

Pristup koji SmartStudy praktikuje kroz pomoćne poslove možda je jedini način da se na ovom hitu zarade velike sume, s obzirom na minimalnu zaradu koju isplaćuje YouTube, a zbog dubljeg kulturološkog porekla pesme – ona se decenijama pevala na kampovanjima pored logorske vatre – smatra se da je materijal javno dobro, tako da je pitanje da li bi kompanija mogla da polaže pravo na njeno korišćenje.

Piše Ben Sisario

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku na poklon uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. decembra.

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

Alchajmer – Naučnici su na tragu da pronađu način za odlaganje Alchajmerove bolesti; jedna žena u Kolumbij imala je sve genetske predispozicije da od nje oboli, ali su njeni geni skrivali tajnu koja joj je omogućila da stupanje bolesti odloži za praktično tri decenije – mutaciju na genu APOE.

Apple TV Plus – Tehnološki gigant iz Silicijumske doline odskora je i zvanično konkurent striming platformama Netfliks i Amazon. Prvi utisci gledalaca i kritike, ipak, bili su mešoviti.

Potpuno drugačija Emili Dikinson – Apple je u ponudu serija za svoju platformu uvrstio i priču o pesnikinji koja se posmatra kao emocionalno obogaljena žena s mačkama; ipak, u novom tumačenju, Emili je buntovnica koja pravi žurke, eksperimentiše sa opijumom i ljubi se sa svojom najboljom drugaricom. Ovo je opuštena, zabavna i intrigantna Emili Dikinson.

Žene u centralnim bankama – Rodna ravnoteža u centralnim bankama, kao i drugim finansijskim institucijama poput MMF i ECB, kao i Saveznih rezervi SAD, sve više preteže u korist muškaraca. Žene su manje plaćene, a verovatnoća da će njihova istraživanja biti objavljena manja nego za muškarce. Kako da podstaknemo devojčice da se bave ekonomijom i uključimo žene u oblikovanje monetarnih politika?

Patriota rođen u inostranstvu – Rodžer Koen u novoj kolumni piše o Americi kao zemlji imigranata, onoj u kojoj se svi osećaju da tu pripadaju, i kako ga je na to podsetilo svedočenje Fione Hil u okviru istrage o opozivu predsednika Donalda Trampa koji tu Ameriku želi da pretvori u otuđenu zemlju i porekne sve što ona jeste.

Doping u Rusiji je ponovo big deal – “Postalo je očigledno da besramne lidere Rusije nije briga šta ostatak sveta misli o njihovom sistematskom varanju u sportu”, piše uredništvo Njujork tajmsa u uvodniku. Ipak, ruski lideri su uspeli da prevare samo sosptvene sportiste koji će ponovo trpeti posledice i sankcije.

“Uradi kao Frenki Pentandželo” – Da je kultni Kopolin film “Kum” promenio jezik i leksikologiju najbolje se vidi u načinu na koji i danas komuniciraju ne samo kriminalci, već i državni tužioci i pravnici. Kada vam neko da “ponudu koju ne možete da odbijete”, da “uradite kao Frenki” ili vam zapreti da ćete “spavati sa ribama”, svima je jasno na šta se misli.

“Harli-dejvidson” kao feministički simbol – Da, zver koja se proslavila kao mašina starijih, žestokih muškaraca dobila je novu simboliku zahvaljujući pop zvezdi Kejti Peri i njenom novom hitu Harleys in Hawaii. “Harli” je i za devojčice!

Broj beskućnika raste, a humanosti prema njima je sve manje – Njima su obično namenjene uvrede poput “finansijski paraziti” ili “propalice”, da ne govorimo o kamenju i suzavcima. Podignute su barijere da ih zadrže podalje od trotoara. Građani su se organizovali u grupe koje patroliraju ulicama i sklanjaju ih. Beskućnicka je sve više, i prema njima su ljudi sve suroviji.

Samoća može biti dobra; usamljenost je opasna – Naša kultura, napisala je Mikaela Marini Higs za Njujork tajms, često meša te dve stvari, ali je veoma važno razlikovati ih. Samoća nam može koristiti mentalno, emocionalno, čak i na društvenom planu. Usamljenost, međutim, može imati ekstremno negativne posledice, da čak izazove srčane bolesti i demenciju. Velika Britanija prepoznaje usamljenost kao dovoljno veliki problem da je imenovala ministra za usamljenost da se njome bavi.

Potražite i priče o novoj Airbnb ponudi i viršla-automobilima, iščezavanju pekara u ruralnoj Francuskoj, kako su posle 30 godina u Vijetnamu uočeni jelenčići, kako princ Čarls konačno preuzima kontrolu nad britanskom monarhijom, da li menjanje gena uz Crispr tehnologiju može da nam pomogne u borbi protiv infekcija, šta je istina o odnosu društvenih mreža i populizma, kako je Rodžer Federer ušao u posao sa patikama, kako zvuči pop muzika pomešana sa mržnjom, zašto Francuzi i dalje vole marionete i lutkarska pozorišta, kako Severnu Irsku i dalje progone Nevolje, ali i na koji način striming revolucija menja Holivud i svet.

© 2019 The New York Times

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.