Luka Dončić je tema dana. Svakoga dana. Od tramvaja i slučajnih prolaznika, preko novinara i analitičara, do njegovih kolega, saigrača i rivala. I svako ima neko svoje smatranje. Dok jedni pričaju o njegovom napadačkom kontinuitetu, drugi se pitaju zašto Finiks i Sakramento nisu pametnije birali na draftu, a treći govore o njegovoj mladosti i mentalitetu. A Luka? On samo igra košarku, pogađa lude šuteve i ne mari za teorije. Put kojim je prošao nije onaj kojim se ređe ide, već onaj koji je svima nepoznat.
Nikada niko nije uradio stvari koje Dončić radi i upravo to je izvorište svih priča.
Sedamdesete su tek počele kada je bračni par Dončić napustio Kosovo i Metohiju i otišao u Sloveniju, u potrazi za poslom i lagodnijim životom. Tamo su, u Šempeteru pri Gorici, 1975. godine dobili sina, Sašu…
Nedeljnik je razgovarao sa poznavaocima, prijateljima, sa ljudima bliskim porodici Dončić u pokušaju da sastavi mozaik i ponudi odgovor na pitanje kako su to ovi prostori dali još jednog košarkaša o kojem se priča tamo gde je najvažnije
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 28. novembra.
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
