Sve je počelo početkom devedesetih sa VHS kasetama NBA utakmica u Beogradu. U početku su to bili snimci All star mečeva i poneko finale. Kako se širio dijapazon snimljenih utakmica, tako je i broj srpskih igrača u NBA ligi počeo da raste. Tako smo došli do ove sezone u kojoj navijači na TV Arena sport svake večeri gledaju novu utakmicu, a među njima se našlo i nekoliko mečeva Golden Stejta.
U toj, do nedavno šampionskoj ekipi, za svoje mesto se bori košarkaš za kog nije bilo potrebno da uključite Arenu, već da odete do lokalnih niželigaških terena, kako biste videli njegov talenat.
Alen Smailagić je odlučio da krene putem kojim se ređe ide kako bi iz srpske treće lige uskočio direktno u NBA prenose i naše živote.
U ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik, u saradnji sa NBA ligom, Alen govori o toj, do sada najvažnijoj promeni u svom životu.
Posle sjajne sezone u juniorskoj kategoriji i debija u trećoj ligi u Srbiji, odlučio si da izađeš na draft G lige. Šta je bio tvoj motiv da u tom trenutku izabereš put koji nije karakterističan za srpske igrače?
U dogovoru sa ljudima koji se bave mojim razvojem napravljen je plan da idem na koledž, ali te godine se pročulo da i igrači od 18 godina mogu u G ligu, i tako sam odlučio da uđem na draft za G ligu, a ako ne uspem, odem na koledž. Ispostavilo se da je to dobra odluka za mene, sezona je bila jako dobra jer sam bio draftovan.
Prešao si iz Beka direktno u Santa Kruz. Možeš li da opišeš to iskustvo? Koje su razlike u smislu sistema rada, načina treniranja, pristupa igri?
Razlika je samo u igračima, U Santa Cruzu igrači su mnogo bolji i snažniji, igra je mnogo brža. U Beku su treninzi zahtevniji i intezivniji, a u Santa Cruzu su daleko profesionalniji jer su u proces uključeni mnogi stručnjaci.
Opiši nam jedan tvoj radni dan u Americi. Da li je to preseljenje uticalo na tebe u ljudskom i košarkaškom smislu?
Navikao sam se da ranije ustanem, odem na trening, završim ga, vratim se kući, doručkujem, ručam, odmorim se, čujem se sa trenerom, odemo da malo šutiram, zatim radimo na snazi i kondiciji u teretani. Kada se vratim kući, popričam sa svojima i idem na spavanje i sutradan sve ponovo.
Možeš li da opišeš metodiku rada Golden Stejta? Govorimo o poslednjoj dinastiji i verovatno najboljem timu 21. veka…
GSW mi je omogućio da treniram i da se razvijam kao nigde drugde. Imam svog trenera koji se bavi mojim životom, treninzima, ishranom. Ne znam da li bih toliko napredovao ove sezone da nije bilo njih.
Debitovao si u NBA ligi. Šta je tvoje najjače oružje i šta smatraše svojom najvećom slabošću?
Voleo bih da napredujem i da budem malo jači jer je to potrebno za poziciju na kojoj igram. Hteo bih da imam veću snagu, jača ramena, noge, ruke I na tome trenutno najviše radim.
Trenirao si sa Kazinsom tokom njegovog oporavka od povrede. Radio si i sa Stefom Karijem. Možeš li da opišeš taj osećaj? Par meseci pre toga gledao si ih na TV-u?
Nisam znao šta mogu da očekujem od Kazinsa, ali taj momak je stvarno super, baš mi je mnogo pomogao tokom zajedničkih treninga, kroz koje sam osetio kako je igrati sa pravim NBA igračem.
Kako razmišljaš o eventualnom pozivu reprezentacije Srbije? Da li si već razgovarao sa Kokoškovim? Kakvi su planovi?
Pričam sa Igorom stalno, pričam i sa drugim igračima, razgovaramo svaki dan, dogovaramo se kako ću da igram. Nadam se da ću igrati za reprezentaciju i osvojiti neku od medalja, ako sve bude kako treba. Željno iščekujem to.
Tagovi
